Хаг заборавио агресију на Србе у БиХ?!

Хрватска је осуђена у Хагу за агресију на БиХ и окупацију дијела њене територије у Херцеговини, али је Трибунал „заборавио“ војни удар, диригован директно из Загреба, на Србе у Босанској Посавини.

Хрватске јединице су 26. марта 1992. године прешле Саву и наредних дана окупирале осам општина на том подручју – Босански Шамац, Босански Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко. Ту су починиле масовне злочине и за неколико мјесеци побили чак 3.684 српска цивила и отвориле чак 54 логора за Србе, преносе Новости.

То, међутим, није било довољно за хашке истражитеље, па се тако у судницама Трибунала никада није расправљало у монструозним злоделима над нашим народом! По њиховим мјерилима испада да се хрватска агресија на БиХ рачуна искључиво ако су жртве Муслимани, као у недавној пресуди шесторици челника непризнате Херцег-Босне.

Подсетимо, некадашњи председник ХДЗ у БиХ Стјепан Кљуић недавно је испричао да су тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и други руководиоци у Загребу хтјели да пребаце тежиште рата у Босну како би добили време да се озбиљније припреме за борбе на својој територији.

Осим тога, прошле године је и хрватски генерал Винко Штефанек казао да је командовао Тактичком групом хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом.

Први масовни злочин у БиХ догодио се 26. марта 1992. у српском селу Сијековац код Босанског Брода, где су хрватски специјалци, којима је командовао тадашњи посланик у Сабору Хрватске – Анте Пркачин, за сат времена убили 15 цивила. Наредних неколико дана побили су укупно њих 70, док се деветоро и данас води као нестало. Сељанина Новака Седлића живог су запалили.

Један од ретких који је преживео масакр је Саша Милошевић, који је тада имао девет година. Њему су убили оца и два старија брата.

– Хрватски војник ми је ставио нож под грло и питао да ли хоћу да ме закоље, а онда је рекао: „Нећу, мали си“, и одгурнуо ме. Тад сам видео убиство двојице комшија Зечевића, деде Јова, који је имао 80 година, и његовог парализованог сина Петра. Војници су били из Хрватске у маскирним униформама са ознакама ХВО и „зенги“ – присећа се Милошевић за „Новости“.

Кад је Војска Републике Српске почела да ослобађа Посавину, хрватска војска је са собом приликом повлачења повела и српске заточенике и распоредила их по логорима у Орашју, али и Славонском Броду, Керестинцу и Трстенику код Загреба, у „Катарини“ у Пули и сплитској „Лори“. У Хрватској су им чак и судили.

Иначе, званично је утврђено да је у борбама, а тиме и у нападу на БиХ, учествовала чак 31 јединица хрватске војске из Осијека, Загреба, Славонског Брода, Винковаца, Вировитице, Вараждина, Слатине, Ријеке, Бјеловара…

Српски логораши поднијеће тужбу против Хрватске

Српски логораши поднеће тужбу против Хрватске за накнаду штете за злочине које су њени војници починили над Србима заточеним у Хрватској и у тзв. Херцег-Босни. Ово је у петак најавио председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић, указујући на то да је пресудом у случају „Прлић и други“ у Хашком трибуналу доказано да је хрватска војска починила стравичне злочине у БиХ.

Он наводи да су на подручју Хрватске и Херцег-Босне била 222 логора за Србе у којима су 90 одсто затвореника чинили цивили, жене и деца.

– Експерти су утврдили да је у њима било чак 149 начина мучења, физичког и сексуалног злостављања – указује Дукић. – У логору „Дретељ“ код Чапљине, због којег су између осталог у Трибуналу осуђена шесторица Хрвата због злочина над Муслиманима, било је заточено и 224 Срба, међу којима су биле 84 жене.

После српских и муслимански логораши и породице жртава с подручја Мостара најавили су у петак подношење тужби за накнаду штете од Хрватске.

(С.М.)

Извор: Новости, ИН4С

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*