ГЛАД

Насловнице виђенијих часописа доста простора посвећују – њеном величанству дијети. Читајући их, добићете прегршт информација типа:шта смете, шта никако не смете јести; израчунаће за сваки оброк прецизан број калорија; једите поврће са влакнима, пуно рибе; црвено месо на недељној бази;никако ништа бело ( стварно мислим на шећер и брашно, у противном би их подржала). Након извесног времена сте у позицији да имате фрижидер пун разних ђаконија које нажалост не иду једна уз другу, па их рађе нећете ни јести.
Не знам само да ли групација која јако води рачуна о томе шта једе и колико калорија дневно унесе или потроши, води рачуна или бар прочита неки текст о томе колико у Србији има гладне деце? Сваки дан све их је више, а цифре су застрашујуће. Размислите још једном о почетку овог текста, али покушајте да сагледате ствари из њиховог угла. Сигурна сам да њима не би сметало да уносе масти, угљене хидрате, „лоше“ месо и све оно што неко уредно одбија да користи у исхрани. Шта више, њима су баш те намирмице неопходне и веома су их жељни. Ако већ идете у шопинг да пазарите нутриционистичке препоруке које знају бити веома скупе, можда је паметније донирати тај новац на силне новоотворене рачуне за помоћ гладнима, или послати један СМС дневно, новине су пуне таквих молби. Само један, од свих нас, много значи тамо некоме, непознатом и гладном. Сигурна сам да би се заправо добро осећали и једни и други. Једни би задржали добар изглед, други би се пак мало угојили. О играчкама и слаткишима нећу ни говорити. Виде их вероватно само о празницима – шта је са осталих три-стотинак дана у години?
Да ли знате да је сваки трећи корисник народне кухиње дете? То је само један оброк, а дан је дугачак. Док се сви генерално не пресаберемо и не престанемо да бацамо велике количине хране за коју, ето баш ових дана нисмо били расположени, размислите. Сетите се девојчице која се у школи онесвестила од глади; браће који су веома млади а већ остали без мајке, док им отац по цео дан надничи;
Будите срећни што нисте у оваквим вестима, али будите и хумани. Коло среће се окреће – никад се не зна шта нас иза ћошка чека.
 

Фото: anxiety.org
Аутор: Маја Милановић