Генерација којој је украдена будућност

У Србији живи 1.818.383 припадника ове генерације. Више од половине њих живи код родитеља, не ради, нису у браку и нису финансијски независни

Има их 78 милиона у свету и 24 часа су улоговани у нова технолошка чуда помоћу којих живе онлајн живот. До 18 године видели су око 500.000 реклама, у једној руци држе ајпод, а другом руком шаљу ММС поруке. Они не читају књиге и часописе, погледају понеки 3-Д филм или ријалити шоу, јер живе у селебрити култури у којој свако може бити звезда и живети Ворхоловски сан. Замерају им неписменост јер говоре у скраћеницама ЛОЛ, БФФ и ОМГ које само они разумеју. Реч „кул” покрива многа значења, енглеске речи и фразе увелико преплављују њихов језик, а емоцијама најчешће „саопштавају” помоћу емотикона.

Визуелно их препознајемо по томе што носе протезе са цирконима, тетоваже и пирсинг на било ком делу тела „јужно” од обрва већ након успешно завршеног седмог разреда основне школе. Њима је важније да окаче слику на „Фејсбук” профилу или „Инстаграму” него да уживају у савршеном моменту. У њихову дефиницију идеалног запослења уклапа се флексибилан посао који је уз то добро плаћен. Они теже балансу посла и приватног живота – не живе да би радили, већ раде да би живели. Амбициозни су и знају шта хоће, 11. септембар их је упозорио да је живот кратак и да морају да пожуре…

Овако припаднике ипсилон генерације, рођене између 1980. и 2000. године портретише др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут, који додаје да се ови млади понекад називају и Петар Пан генерацијом зато што свесно пролонгирају период одрастања. И тај феномен останка у породичном гнезду није карактеристичан само за нашу земљу, која припада медитеранском кругу, већ и за развијене западне земље, примећује наш саговорник. Угледни амерички магазин „Тајм” је пре неколико година припаднике ипсилон генерације назвао „лењим нарцисима који још живе са својим родитељима” а обимне психолошке студије које су спроведене у САД сведоче да млади рођени након 1980. године показују далеко већи степен нарцизма него иједна генерација пре.

„У поређењу са претходним генерацијама ипсилон генерација је најсамопоузданија и најасертивнија, али уједно и најдепресивнија и најанксиознија”, тврди Џин Твенг, професорка психологије на Универзитету у Сан Дијегу у својој књизи „Ја генерација”.

Овај психолог тврди да припадници ипсилон генерације своје жеље проглашавају легитимним правима, од других очекују да им угађају и да им се прилагођавају, егоцентрични су, не трпе критику и имају смањен праг толеранције не фрустрацију.

„Ја генерацији недостаје емпатија, они су гладни пажње и зависни од непрестане стимулације због чега им све брзо досади, а њихови пријатељски и емотивни односи брзо пуцају. Према ауторитету се односе са мање поштовања, не зазиру од отказа и због тога су спремнији да кажу шта мисле, без длаке на језику. „Ипсилонци” не сматрају да су тежак рад и изграђивање сопственог карактера пут до успеха. Они траже пречицу до славе и живота на високој нози”, тврди Џин Твенг.

Њихови родитељи, припадници икс генерације, још су на руководећим позицијама у великим фирмама. Они су навикли на радничка права, радно време „од-до” и запослени су у традиционалним и конзервативним индустријама. То су лекари, порески саветници, инжењери и грађевинци, којима су важне титуле и статусни симболи. Али, институција породице мање је важна ипсилон генерацији, било због тога што је велики број њихових родитеља разведен или зато што су им виртуелни пријатељи важнији од породичног ручка.

И док млади у развијеном западном свету верују да њихове жеље имају право првенства у односу на реалност – пре свега због тога што су одрастали у изобиљу у коме су родитељи могли да им испуне већину жеља, нашим „ипсилонцима” је већина тих жеља била ускраћена, јер су им се детињство или младост „поклопили” са деведесетим годинама.

У Србији живи 1.818.383 припадника ипсилон генерације, сведоче резултати последњег пописа становништва. Ако је веровати резултатима студије „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, које је обављено на узорку од 1.627 испитаника, доби од 19 до 35 година, половина младих до 25. године и готово десет одсто младих између 26 и 35 година нема ниједан „атрибут одраслости”. Они још живе код родитеља, не раде, нису у браку и нису финансијски независни. Забрињавајуће звучи податак да чак петина младих који су венчани и даље живи са родитељима, као и да тек свака четврта особа ступа у брак до 35 године.

Скицирајући профил Петар Пан генерације, изгубљене у транзиту између земље Недођије и земље Србије, аутори овог истраживања упозоравају да више од половине популације која има између 19 и 35 година спада у категорију „издржаваних особа” које финансијски помажу родитељи. Само четвртина младих између 19 и 35 година изговорила је судбоносно „да”, а само четири одсто младих је самостално дошло до стана. Занимљиво је да млади у нашој земљи десет година касније остварују „транзицију” у одрасло доба у односу на своје вршњаке у Данској.

Када су младе питали због чега живе са својим родитељима, аутори ове студије дошли су до закључка да половина њих не жели да се одсели из родитељског гнезда „јер им таква ситуација одговара”, док половина сматра да би самосталан живот био боља опција, али да „тренутно не постоје сви потребни услови”. Висина прихода и радни статус нису у вези са жељом младих да оду односно остану у родитељском домаћинству.

Свака друга припадница ипсилон генерације на прагу тридесетих која живи у престоници не одазива се на име „мама”. Свака трећа жена доби од 30 до 35 година у Шумадији, западној Србији и Војводини нема дете, показују подаци изведени из последњег пописа становништва. И једино што је поразније од ове статистике јесу одговори наших читатељки које су реаговале на текст „У Београду скоро половина тридесетогодишњакиња нема дете” који је својевремено подигао велику медијску прашину на феминистичкој сцени Србије.

Објашњавајући због чега нису отишле у породилиште наше читатељке, припаднице ипсилон генерације су нас питале: „ А са ким да родим дете? Са гомилом маминих синова који лепршају кроз живот на крилима Петра Пана и не размишљају о животу у двоје? И са чим да родим дете – са платом коју не добијам, са послом који немам и у стану који не могу себи да приуштим?”

ИЗВОР: vidovdan.org , Политика