„FAKTOR STABILNOSTI“ i GABRIJEL

Помпезно најављена и вешто режирана свечаност посете „фактора стабилности“ комшијском европском Загребу, наметнула је подрепашким новинарима и у Загребу и у Београду тежак задатак извештавања. Свака реч, сваки гест, одвагани су пажљиво и темељно, али се ипак поткрала „грешка“ која је разобличила сву одиграну фарсу по диктату нервозних каубоја, који осећају дрхтавицу у ногама пред претећу балканску тектонику.

Дакле, током свог боравка  у лепој њиховој „фактор стабилности“ је  посетио малу варошицу на Кордуну, некадашњој покрајини Војне Крајине, где су у време трајања NDH  плански почињени стравични хрватски злочини геноцида над Србима.

Насилна обнова нове независне хрватске државе из последње деценије прошлог века, донела је собом нови талас злочина над Србима, и кулминирала етничким чишћењем у организацији NАТО, aли радосним извођачким радовима хрватског домобранства августа 1995.године, током VRA „Oluja“ коју данас челници НАТО отворено хвале на сва уста као бриљантну операцију!

Као ретко која некадашња варошица у Републици Српској Крајини, Вргинмост и данас  има већинско повратничко српско становништво, те изгледа да добива улогу „Потемкиновог села“ када напрасно треба показати свету да Хрватска као срећна земља, чланица и ЕU и NАТО, по питању права националних мањина поштује све светске стандарде!

О суровој стварности, да су Срби у Хрватској били народ од памтивека, те да су само у NDH законски избачени из државног живота, и наравно у новохрватској држави чим је стигла „демократија“, новинари се ипак нису бавили!

Лист Политика, још у припреми најављене посете донео је ударне репортаже о идиличном суживоту Срба и Хрвата у малом месту Моравице, у општини Врбовско у Горском котару, надомак града Ријеке!

Репортер или не зна или неће да зна, да се то место историјски зове Српске Моравице, да су сви возови на релацији из Београда за Ријеку и Пулу пролазили и стајали у станици под тим натписом, и то латиничним и ћириличним!  Ту је била и школа за возовође, те га знају скоро сви данашњи железнички пензионери из некадашње Југославије, управо под тим именом.

Многохваљени хрватски антифашистички покрет у Приморју и Горском котару, управо ту где су у низу неколико српских села имао је сигурну сталну базу током четири године рата, упркос покушаја  талијанских окупатора да изврше пацификацију!

Биће да су зато „хрватски демократи“ управо ту и почели своју новопацификацију напрасно укинувши још 1990. године име Српске Моравице, да се не загађује „чист хрватски зрак“ на тим горанским просторима. У близини је манастир Св. Јована, популарно Гомирје, који је  спадао у јурисдикцију српског патријарха још у обновљеној  Пећкој патријаршији!

Ту је Сава Мркаљ извршио реформу српске ћирилице давно пре Вука, коме је бечки царски саветник и дао Мркаљев одузети рад на употребу, уз топлу сугестију за додавањем она четири знака из пољске ортографије у његовој реформи, како би и Хрвати најзад стекли свој језик!

Новинар се ипак није упустио у те „безначајности“ за данашње проеуропске Србе, које  тек  чека европска реформа која је у току „факторове“ посете баш показала своје право лице.

У разговору са мештанима Вргинмоста, који је приказала и РТС у ударном термину, „фактор“ је  помиловавши га по коси запитао дечака како се зове, а дете озбиљно одговори ГАБРИЈЕЛ!

Сви претци његови, преврнули су се тада у гробу, јер никада се ниједан Србин на Кордуну или било где у српским покрајинама некадашње Војне Крајине није звао Габријел!

Они који нису хришћани и не познају Свето писмо, не знају да се у католичкој верзији анђео који је навестио радосну вест дјеви Марији зове Габријел, али код православних је то СВ. ГАВРИЛО, и никако другачије! Католичка Европа запамтила је то оног Видовдана у Сарајеву 1914.године, када је онај Гаврило обнародовао принцип за окупаторе који су га се одувек плашили код Срба, али ето стигло европско време да се сада мали Србин зове ГАБРИЈЕЛ!

Срећом, фактор је одавно душу предао протестантским прагматичким принципима, те му није заиграла обрва или се рука потресла на тај одговор, а савремени ТВ монтер, биће и сам већ европеизиран, пропустио је да овај компромитујући материјал исече из срећног приказа!

Снимак је тако сликовито приказао судбину остатка закланог народа у „лијепој њиховој“ да је сваки коментар сувишан, али и отрежњујући, за оне који се још увек упорно надају у добре намере те покварене ЕU, која је свесно подржала насилни распад заједничке државе!

У европској земљи  која отворено  слави  усташтво као своју традицију, страх за судбину своје деце натерао је несрећне  родитеље да детету надену име ГАБРИЈЕЛ, а хрватски школски систем и упорност RKC већ  ће учинити остало у преумљивању!

Но, суштинско је питање, зашто нико нема храбрости да отворено каже ову сурову истину после  приказа репортаже која је све казала, и најсликовитије порекла све договорне политикантске играрије на терену, јер никакве реакције није било!

На реду је сада део у Србији, где су представници хрватске националне мањине већ примљени код „фактора“ да диктирају своја права, притом закерајући на неким детаљима који их демантују у њиховим добрим намерама!

Како би се и надаље упорно спорили око Срема, насилно се аустријски генерал Јосип Јелачић утрпава у Хрвате, чија родна кућа у Петроварадину одједном постаде хрватска тапија!    

Јелачић је  био само послушни царски солдат, и ревносно извршавао све бечке наредбе током гушења мађарске револуције 1848.године!

Бечки двор га је за награду именовао баном у бановини која се звала Хрватска, како би га и надаље користили против претећег мађарског сепаратизма! Ито у унитарној аустријској царевини, где је тада службени језик био немачки (потом и мађарски), а никакве хрватске државе није ту било, нити је тада ико и помиње у историјским списима!       

Дакле, тај Јелачић свакако није никакво круцијално питање хрватског идентитета у српском Срему, али мали ГАБРИЈЕЛ јесте круцијално питање српског идентитета у Хрватској, и ту сурову истину тако јасно сагледану, не могу да заједнички анулирају ни Брисел, ни Загреб, ни Београд, а понајмање могу каубојски гоничи који сада разуларено крстаре Балканом!

 , Анфор