Dmitrij Sedov: Evropska lobotomija – Na stolu je srpski pacijent

Lobotomija (od starigrčke reči λοβός – rezanje i τομή – odrezak) – je oblik psihohirurgije, neurohirurška operacija prilikom koje se uklanja jedan od delova mozga (frontalni, temeni, jagodični i potiljačni) sečenjem ili razdvajanjem od drugih delova mozga.

Što se Srbija dalje uvlači u evrointegracije, to postaje jasnije da se sprema masovna lobotomija Srba sa ciljem njihovog pretvaranja u poslušno stado zakulisnih pastuva svetske politike. Zadatak evropskih hirurga na odstranjivanju dela nacionalnog mozga (odgovornog za istorijsko pamćenje i trezvenu ocenu stvarnosti) tog naroda, apsolutno je shvatljiv. U svom današnjem stanju Srbi se ne mogu uključiti u “evropsku simfoniju”, koja više liči na požar u operskom teatru.

No, za pastuve apsolutno baš briga što se EU trese iznutra usled sopstvenih protivurečnosti i zbog protesta i što je podvrgnuta jakim udarima izvana. Oni su iz nekog razloga uvereni da uvlačenje naroda u EU služi delu njegovog jačanja. Istina, proces uvlačenja ona kombinuje sa procesom njihovog prevaspitavanja.

I evo, već Dejvid Mekkalister, krupni specijalista za Srbiju u Evropskom parlamentu, objašnjava Srbima šta ih očekuje. Uoči početka konferencije o globalnim problemima u Beogradu, on je izjavio:

“Srbija ima tradicionalno solidne ekonomske, socijalne i kulturne veze sa Rusijom. No, Rusija menja evropske granice, pokušavajući da proširi svoj uticaj i uzima pod kontrolu delove drugih zemalja”.

Ovde, naravno, gospodin evroposlanik nije uzeo u obzir tu osobenost srpskog auditorijuma, da Srbija takođe menja evropske granice. Samo pod znakom minusa i ne u svoju korist. Zato je poznato pod čijim pritiskom i u čijim interesima.

Treba reći da mit o ruskoj teritorijalnoj agresiji uopšte ne daje rezultata. Sudeći po onome što se događa u Ukrajini, po uzoru na Krim mogle bi krenuti putem referendumskog odvajanja i drugi regioni te zemlje. I Zapadu neće biti jednostavno da dokaže da su ljudi glasali protiv režima lopova-oligarha i nacista pod cevima ruskih automata.

Ne mogu biti pametan da zamislim šta će izmisliti propagandna mašinerija NATO i EU. No, uveren sam da će nešto smisliti. A ta izmišljotina će doneti novu napetost u Evropi. No, pošto se novi mitovi okreću ka staroj laži, mnogi u njih neće verovati. Zato je neophodno požuriti. I Mekkalister žuri.

Po mišljenju Mekkalistera, EU treba da postane “vidljiva i glasna na zapadnom Balkanu“. Na primer, EU je tokom 2014. godine potrošila 172 miliona evra za humanitarnu pomoć i rekonstrukciju u poplavljenim regionima Srbije. Po pitanju pomoći od strane Rusije, njemu ništa nije poznato. Ali o požrtvovanosti EU u Srbiji malo ko zna.

Ovde evroposlanik treba da uzme u obzir da je nezahvalnost Srba dobro poznata na Zapadu. Oni sve do sada ne ljube noge američkim diplomatama zbog “kažnjeničkog bombardovanja” iz 1999. godine. I nikako ne mogu da shvate koliko se veliko dobro na njih obrušilo zbog nasilnog odvajanja Kosmeta.

A što se tiče ruske pomoći, poznato je da je u vreme poplava u Srbiji radila aviomobilna grupacija u sastavu dva AN-76 i 2 višenamenska helikoptera, 10 spasilačkih čamaca, veliki broj saradnika Ministarstva za vanredne situacije Rusije, a takođe je vršeno dostavljanje namirnica. Moskva ne trubi koja je suma izdvojena za tu pomoć, jer to nije radila radi propagande, nego iz bratskog osećanja.

Najvažnije u govoru Mekkalistera ogleda se u tome što je “zadatak Srbije da usaglasi svoju politiku bezbednosti sa politikom EU, kada je reč o Rusiji”. Pored toga, Srbija ima dobru i plodotvornu saradnju sa NATO paktom i on je pozvao Srbiju da produbi te odnose.

Posle toga nekako čudno se doživljavaju uveravanja srpskog rukovodstva da će pristupajući EU Srbija sprovoditi nezavisan kurs u odnosu prema Rusiji, Brisel će se pobrinuti za to da za upravljač u Beogradu zasednu “atlantisti”. Ako, naravno, Brisel i dalje bude prestonica EU i NATO pakta. No, da bi se to desilo neophodno je da srpsko stanovništvo završi kurs lobotomije, koji počinju hirurzi tipa Mekkalistera. Istina, nema apsolutne uverenosti da će Brisel ostati prestonica svemogućih NATO i EU. Zato postoji apsolutna uverenost da će se, u slučaju da u Beogradu zasedne političar sorte Mila Đukanovića, iluzije srpskih političara o slobodi, nezavisnosti i procvatu pokazati kao utopija.

Ne radi se čak o tome da je on pretvorio svoju zemlju u kriminalnu tavernu u kojoj dobro žive samo njegovi banditi.

Strašnije je to što je Đukanović počeo otvoreno da poziva na “primenu žestoke regionalne strategije u odnosu prema ruskom neprijatelju”. Plaši se ruskog uticaja kao lopov tužilaštva. No, ko bi mogao pre 20 godina pomisliti da će se u zemlji koja živi pod parolom “Na Nebu Bog, a na zemlji – Rusija” pojaviti takav vladar.

Dmitrij SEDOV

slika https://virink.com/art/419599

Fond strateške kulture, za FBR priredila Biljana Diković

IZVOR: facebookreporter.org