ЕУЛЕКС плус ОХР једнако пресуда српском народу

Политика0

Пресуда Еулексовог судског вијећа у Основном суду у Косовској Митровици Оливеру Ивановићу (казна затвором од девет година) не показује да је међународна заједница пристрасна и да има двоструке аршине, како се од неких могло чути, јер ту и није ријеч о међународној заједници. Било би поражавајуће да је међународна заједница на једној страни, а само Срби, српски народ на другој страни.
Сматрам да ЕУЛЕКС-ом суптилно управља и контролише онај центар моћи који то исто ради и ОХР (Дејтонска БиХ), Хашком трибуналу НАТО-ом, па чак и САД и Бриселом (ЕУ)…

Тај центар моћи жели да свјетском хетерогеном друштву наметне свој систем вриједности, понашања, начина живота. Долазећи до тог циља користе се сва средства: лицемјерје, превара, обмана, сила… јер за њега: „Циљ оправдава средство“ и вођени том идејом никад не преузимa одговорност.

На том путу наметања „себе“ свима, супротставио се и српски народ и то оним вриједностима којe су изњедрилe стихове „Сине Марко једини у мајке, боље ти је изгубити главу, него своју огријешити душу“. Као и оне „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“, или довели човјека у оно стање у којем је био и свети старац Вукашин који је свом џелату рекао „Дијете само ти ради свој посао“. То је стање у којем се зло не напада, не осуђује, како не би и жртва примила сјеме зла. Човјек у том стању, надвисује зло и постаје Посвећен, а неки црквеним законом свети. Примјер је ту и Срђан Алексић, који је погинуо бранећи двојицу пријатеља муслимана… показујући љубав за правду и ближњег свог. Истинске молитве, и она за непријатеље своје, коју има српски народ, као и горе наведене вриједности непремостиве су препреке оном који га хоће извратити, наметнути му суштински супротне особине.

Дакле, није суштински напад на српски народ због његовог геостратешког положаја и природних богатстава (мада јесте и због тога. Он се води идејом „Једним метком више мета“), већ због Срба који његују горе наведене вриједности, Срба који су свјесни љепоте и смисла живјети у слободи, који преузимају одговорност, имају свој ум и расуђивање и чине добро. Скоро да је нормално да таквих људи нема много, али их има увијек довољно, како би се и у најтежим временима, такве вриједности пренијеле наредним нараштајима. Све се чини како би се српски код затрао. Овом приликом навео бих само покушај да се српском коду „накалеми“ инат као колективна особина. Инат је најбољи мамац гордости, која опет најбоље „надувава“ мало ја које је у свом привиду „спремно“ да се побуни против сваког, па и Бога, а често у свом разочарању и очају се на крају побуни и против себе, самоубиством, што је и циљ гордости. Свети Вукашин није рекао… из ината, Алексић није дао живот из ината… Ми у Републици Српској нисмо прослављали Њен Дан и крсну славу из ината Бакиру Изетбеговићу и УС БиХ (који је донио одлуку да је тај Дан, 9. јануар неуставан) већ из љубави према Српској и свјесни колико је то важан дан за српски народ.

Није само српски народ, као такав, нападнут, нападнута је и Европа са својим хришћанским вриједностима. Нападнута је, па и угрожена и преко туђе Европске Уније са неким погубним „правилима“.

Срби, Руси, и други европски народи треба да се уједине око истинских европских вриједности, а не око оних које прослеђује Брисел.

Уколико европски народи не буду имали снаге и воље да одбране истинске европске вриједности, може доћи до њене и буквално физичке подјеле, гдје ће на једној страни живјети слободни народи, његујући истинске вриједности.

Пријетње и „дисциплиновање“ српског народа и на тај начин давање примјера другима у свијету, нису ишли само преко НАТО-а (бомбардовање Српске 1995, Србије 1999.) и ЕУЛЕКС-а, већ и преко ОХР-а у Републици Српској. Суд БиХ који је под утицајем ОХР скоро да се приближио формули коју су изговарали Алија Изетбеговић и Сулејман Тихић, а она гласи да ће 90% Срба бити осуђено за ратне злочине, 7% Хрвата и 3% Бошњака. А Срба скоро да нема на вјековним огњиштима Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније, ФБиХ, КиМ…

Забрињавајућа је информација која се појавила у медијима да ће СИПА (агенција БиХ, која није предвиђена Дејтонским споразумом) по наговору неких странаца ухапсити актуелног предсједника Р. Српске Милорада Додика. Уколико би се покушало то урадити, дошло би до трагичних посљедица, јер су неки спремни дати и живот за предсједника Додика, а и распад Дејтонске БиХ био би извијестан.

Задњих деценија у више наврата српски народ је понижаван и то присилним одвођењем својих предсједника Милошевића и Караџића, генерала Младића и других у Хашки суд. Уколико би дошло до хапшења предсједника Додика од стране СИПЕ и одвођења у Сарајево, било би то још једно својеврсно понижење српског народа.

Уколико постоји основана сумња да је неко крив за неко кривично дјело, па таман то био и предсједник Додик, онда се против њега мора водити судски процес у РС, а нигдје другдје и то узимајући у обзир став да се према људима, који свој ауторитет и легитимитет добијају од народа, буде вишеструко обазрив. Важно би било да све српске институције реагују када је у питању кршење људских права Срба, гдје год да се они налазе и ко год да покуша да та права крши. Ми Срби, обични људи, треба да имамо свијест о неопходности јединства српског народа, те да покажемо занимање и за проблеме и патње појединаца гдје год да се налазе и кад смо год у прилици, јер смо у тешким временима.

Због формуле „ЕУЛЕКС плус ОХР једнако је пресуда српском народу“ треба стварати амбијент и покренути иницијативу за укидање и ЕУЛЕКС-а и ОХР-а.

И на крају сваки текст завршавам: Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

ИЗВОР: in4s.net

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.