Колеров: ЕУ и НАТО су раскомадали Србију

У условима брзе економске и војне експанзије евроатлантских структура на Балкан, ЕУ и НАТО су раскомадали Србију и створили на територији КиМ протекторат како би остварили сопствене политичке, економске и безбедоносне циљеве, изјавио је у интервјуу за Спутњик Модест Колеров, бивши шеф сектора за међурегионалне и културне везе председника РФ.

„Сада је јасно да је та политика пропала. Као прво, тзв. косовско становништво не жели да ради у својој републици, него масовно бежи у ЕУ. Као друго, тзв. Косово је постала црна рупа, језгро криминала, који ЕУ није у стању да спречи“, изјавио је Колеров.

Он сматра да институције на тзв. Косову и даље крше права косовских Срба, али да европске структуре затварају очи пред тим безакоњем. „Није јасно шта је добила међународна заједница тиме што није спречила прогањање Срба, какву економску или било коју другу корист. Изгледа да је то био злочин ради злочина“, каже Колеров.

Колеров напомиње да се последњих неколико година у Европи мења однос према мултикултурализму, а сада и према мигрантима. „Албанско становништво на КиМ цивилизацијски је много ближе становништву оних делова бившег Османског царства, из којих у ЕУ сада стижу стотине хиљада избеглица. Сматрам да ће мигранти са Косова ускоро постати за ЕУ проблем налик мигрантима из Либије и Сирије“, рекао је Колеров.

Недавно је заменик шефа дипломатије у привременим косовским институцијама Петрит Селими изјавио да је тренутно 111 земаља признало тзв. Косово и да ће сваке године бити по неколико нових признања. Шта је ту битно, квантитет или квалитет, односно међународна улога земаља које су признале тзв. Косово? Или у питању је нешто друго?

„У историји има доста примера такозваних ‘делимично признатих’ држава. Рецимо, већ четрдесет година постоји Сахарска Арапска Демократска Република, коју признају 84 земље. Међутим, то није спречило Мароко да окупира део њене територије. Друго је питање што земље које су признале тзв. Косово у ствари нису признале независност те територије, него су признале да су лојалне САД. Није тајна да је Америка иницирала читав процес.

Признавање тзв. Косова је својеврстан флешмоб. Већини земаља је свеједно шта треба да признају, независност тзв. Косова или, рецимо, да на Марсу постоји живот. Зато они неће сносити одговорност за ту одлуку и сматрају да је то цена добрих односа са Вашингтоном. Са друге стране, земље које би одмах осетиле последице такве одлуке, нису признале тзв. Косово. Рецимо, да је Румунија признала самосталност тзв. Косова, одмах би рекла збогом Трансилванији. А Шпанија би морала да укине саму себе, јер је de facto та земља конфедерација.

Мене, пре свега, са историјске и моралне тачке гледишта интересује судбина 200.000 протераних косовских Срба, које су жртвовали сви, укључујући и власти Србије. Изгледа да током прошле деценије Београд није био спреман да гледа унапред и зато није понудио кантонизацију КиМ. На тај начин би Београд сачувао барем кантон са већинским српским становништвом. Међутим, тада се српским политичарима чинило да би такав захтев био сувише ситан. Убеђен сам да би концепт кантонизације био добра преговарачка платформа током дијалога у Бриселу. Али сада је прекасно говорити о томе“, казао је Колеров.

Понекад се на интернету може наћи мишљење да Русија у ствари не ради довољно за решавање косметске кризе.

„Не знам ко у Србији дели тај став. Мислим да у Скупштини и у Влади таквих политичара нема. Можда, неки ‘стручњаци за све’ на пијаци или нато–лобисти, али то је њихов посао, јер они лобирају за НАТО. Никад нећу поверовати да Русији искрено замерају пасивност када је реч о косметски проблем“.

Хоће ли се ситуација на тзв. Косову променити после евентуалног уласка те територије у ЕУ или НАТО. Косовски званичници стално истичу да је то за њих приоритет.

„Никог не занима шта тзв. косовски политичари мисле по том питању. Питање је да ли ће Албанији бити дозвољен пузајући аншлус, односно припајање КиМ, као што је дозвољено Румунији у односу на Молдавију. Мислим да ће Вашингтон и Брисел одобрити такав потез, јер ЕУ не жели да сноси одговорност за КиМ, уместо тога Европска Унија би могла да подржава Тирану разноврсним донацијама, али заузврат да тражи да она одговара за дешавања на КиМ.

Ткз. Косово ће још неко време остати de jure делимично призната, али de facto призната држава, док ће Албанија кренути у процедуру припајања те територије. Међутим, то би могло да изазове противљење Грчке, јер је та земља, као и Црна Гора, следећи правац албанске експанзије. Све тек почиње“, казао је Колеров на крају интервјуа.

ИЗВОР: in4s.net