Ето и ја да пожелим добродошлицу

Све што се деси добро је и морало се десити. Јер да се није десило сада десило би се сутра под условом да се није десило пре неки дан. И добро је што се десило.

Да нам гости нису дошли јуче већ неки други дан, и отишли прво на друго место па онда код нас можда и не би знали да су неваспитани а и да на нас гледају као на обичну рагу. То када се не поклониш једној целој земљи која те примила иако си сасуо магацине бомби на њену децу. Ето догодио се баш тај тренутак који га је открио колико год се он извињавао онима којима се извињавао иколико год крио да не воли оне којима се извинио. Кад убијеш некога или наручиш његово убиство не извињаваш се његовом оцу или његовој мати већ им се не појављујеш на очи. Не из страха да би они пробали децу своју да освете него из поштовања према давно погинулима и овима који су остали да живе па да им не дираш старе ране које нису зацелиле него су само ухватиле скраму па лако прокрваре. Извињаваш се само ако некоме згазиш и упрљаш ципелу у трамвају или га закачиш раменом у пролазу…

Све што се деси добро је. Ето добро је што је тражио да дође и добро је што је дошао. И не куните га што је дошао. Јер да није дошао не бисмо знали да ће му он опростити што је наручио да нас убију и да ће му он опростити децу која нису његова. Јер туђа деца се не праштају. Прашта се туђа ципела која се згази и упрља у трамвају и туђе раме које је неко очешао…

Ето добро је што је дошао. Не куните њега што је дошао. Јер да није дошао не би знали да му је он опростио што нас зове странцима а вас туђинима. Јер не прашташ ономе који тера да се брат зове странац а брата да зову туђин. Праштај му ако тебе назове странцем и тебе туђином у твоме дому а не нас овде у нашој земљи. И прашта се туђа ципела коју је неко згазио и упрљао у трамвају и прашта се туђе раме које је неко очешао у пролазу…Ето, не куните њега што је дошао, нека је дошао. И добро је што је дошао…

ИЗВОР: kmnovine.com