DžEVAD GALIJAŠEVIĆ:ZAPAD NE ŽELI DA POBEDI TERORIZAM NI U IRAKU NI U BOSNI

Politički analitičar iz Bosne i Hercegovine i poznati stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević dao je intervju srpskoj redakciji agencije News Front. U intervjuu Galijašević se osvrnuo na nedavne izjave evropskih zvaničnika da bi Bosna i Hercegovina mogla postati teroristička baza u Evropi. On je govorio i o stanju u samoj BiH a osvrnuo se i na dešavanja na Bliskom istoku.

Zadnje vreme se iz Evropske unije često čuje neka vrsta zabrinutosti u vezi Bosne i Hercegovine. Oglasili su  se Sebastian Kruc, Miloš Zeman i ostali, njihove izjave su raširene u medijima. Šta Vi mislite, zašto se tolika pažnja posvećuje situaciji u toj zemlji, da li se u Evropi oseća eventualna pretnja?

Naravno da su u Evropskoj unije, tu pre svega mislim na «glavne» (Nemačku, Veliku Britaniju) odlično upoznati sa situacijom u Bosni i Hercegovini. Sada Evropljani imaju najmanje dva razloga da ukazuju na probleme. Jedno jeste uplašenost za bezbednost: činjenica je da ova mreža koja je napravljena u BiH prevazilazi značaj BiH i na kraju nije ni pravljena zbog BiH nego da bi iskoristila BiH za napade na Evropu. Jedina nova činjenica koja je podstakla te diplomate da ponovo ukažu na taj problem i da to urade snažno je zaokret koji je Turska napravila prema Rusiji. Ali, bez obrzira na razloge zašto to Evropa radi, činjenica je da je mreža u BiH pravljena u ratu na teškim ratnim zločinama koji su podrazumevali odsecanje glava. Dakle, da, ovo je veliki problem, Evropa do sada nije reagovala na akcije ovih islamista. Evo sada reaguje i to je dobra vest, bolje ikada nego nikada.

U Bosni postoje cela naselja koja su u potpunosti muslimanska i gde se primenjuje Šerijat. Kako ta naselja izgledaju i funkcionišu i da li civilne vlasti imaju tamo ikakvu kontrolu?

U BiH ima najmanje 64 takvih naselja koja su potpuno otcepljena od političkig sistema. Tamo se ne sprovodi obrazovanje po zakonu BiH, tamo se otvoreno sprovodi poligamija i tako dalje. Ekstremisti biraju mesta koja imaju nepristupačne puteve do sebi kupuju kuće od onih koji su tokom rata isterani iz njih i nisu se vratila, dobijaju to vrlo jeftino. I u tim naseljama oni promovišu najradikalniju interpretaciju islama. Zbog toga su ta naselja proglašena «paralelnim džematima». Mnoge te verske zajednice, džemati su prihvatili da budu deo Islamske zajednice BiH, ali 22 takva para-džemata nisu prihvatila i dalje nastavljaju da deluju sa ekstremističkih pozicija i da promovišu sveti džihad i tako dalje. Upravo radikalni islamisti su odlazili na svetska ratišta i Irak, Siriju, Avganistan, svojevremeno i na Kosovo. Dakle, upravo oni predstavljaju svojevsrtsne antiustavne baze u kojima vrše borbene i neborbene aktivnosti. Od 1996. svi napadi, a naročito 11. Septembar 2001, Španska železnička stanica a i ovi napadi u Briselu, Nemačkoj, Francuskoj, Londonu, Sankt Peterburgu – uvek su imali trag, kao sa slučajem Šarli Ebdoa, municije, ili naoružanja, ili su direktno učestvovala lica iz BiH.

Ovog leta je Islamska država uputila otvoreno pismo nemuslimanima na Balkanu gde se spomenjuju i dešavanja 90-h godina. Koliko se oseća ta pretnja?

U organizacionom smislu, preko 90-h i posle, islamisti iz BiH pripadaju terorističkoj organizaciji Al Kaida i njenim vojnim formacijama. Al Kaida je ovde 90-h godina pravila svoju infranstrukturu, vrlo često uz pomoć i sa znanjem zapadnih tajnih službi. Ta infrastruktura je iskorišćena u odlascima na ratišta u Siriju, i bosanski muslimani su otišli uglavnom u Nusra-front koji je tada pripadao Al kaidi i bio njeno vojno krilo. Jedan izuzetak je da 24 boraca mogu se povezati direktno sa «islamskom državom». Al Kaida je klasična teroristička organizacija koja u BiH ima svoje ćelije, te ćelije su i ove vehabistske baze. «Islamska država» ima svoje simpatezere u BiH ali nema svoje strukture, svoje organizacije. To je u BiH praktično samo maglovita ideja i ništa više. Radikalni islamisti u BiH podržavaju ideju izgradnje islamskog društva, i to je jedina zajednička stvar. Dakle, ova teroristička struktura je pravljena sa strane Al Kaide i tu su zapadne zemlje (Britanci, Francuzi, Amerikanci) uradili najveći deo posla, oni su pomagali, sa njuhovim znanjem se koristi ta struktura. I zato nemamo pritisak na tu strukturu, nemamo istraživanja tih struktura, sankcionisanja. Čak i kada su pravili te strukture, očito je da se ta teroristička infrastruktura čuva i da o njenoj sudbini i dalje pregovaraju. Vidimo da ta struktura Al Kaide direktno učestvuje u ratu protiv legalne vlasti u Damasku, protiv Bašara Asada i protiv pomoći koju Rusija pruža legalnoj vladi da izađe iz ovog terorističkog košmara i džihada, da oslobode zemlju i da je sačuvaju od raspada. Dakle, problem je upravo Al Kaida koja organizuje napade na javnim mestima napadujeći nezaštićene mete, decu, žene, dakle, civile. Što se tiče časopisa «Rumija», on je očito povezan a zapadnim obaveštajnim službama. «Rumija» je izdala do sada samo 10 brojeva, štampala se u Londonu na engleskom jeziku. Po svim podacima iza njih stoji britanska tajna služba i takozvana «Observatorija sa ljudska prava». «Rumija» ne izlazi na balkanskim jezicima iako se najavljuje da se prevodi na 10 jezika. I čak i sam naziv govori o arapskoj nepismenosti jer «Rumija» je više indonežanski naziv za Rim nego arapski. Drugo, koristi se prevod na veoma primitivan, takozvani «moderni» arapski jezik, a «islamska država» ne objavljuje saopštenja na tom dijalektu, nego na iračkom arapskom jeziku koji je potpuno drugačiji. Imali smo takve igre zapadnih obaveštajnih službi i u Francuskoj, magazin «Dar el Islam» je izlazio u ime «islamske države» u Parizu. «Hajat» je snimao u Turskoj vojnike koji učestvuju u proturskim snagama a govorila je da su to snimci «islamske države». Turska je takođe imala časopis «Konstantineja» koji je potpisan kao medij «islamske države». To nisu relevantni  izvori kada radimo analize delovanja «islamske države» na Balkanu, u Evropi, a i u maloj Aziji. Stvarna njihova produkcija je «Nemeja» koja nosi ime jednog mitiloškog drevnog sirijskog grada. «Nemeja» se uopšte ne bavi Balkanom. Balkan nije predstavljen ni u paralelnim časopisima «islamske države». Dakle, treba da se čuvamo Alkaidine strukture, terorističkih akcija koje ona brutalno provodi  sa znanjem Zapada i treba da se čuvamo destabilizacije koju bi oni mogli izvršiti napadima na Republiku Srpsku ili Srbiju. Beograd i Republika Srpska su u ovom trenutku najugroženije mete od te terorističke strukture.

Kako ocenjujete ulogu stranih snaga u islamizaciji Balkana, i ako je ima, koje su države u pitanju?

Zapade zemlje ne žele poraziti terorizam nigde. Ni u Iraku, ni u BiH. Velika Britanija, Francuska, SAD, delemično i Nemačka, žele da u stvari da koriste terorističke organizacije u borbi sada već jasno formulisanih ruskih interesa. Oni žele da islamističke grupe koriste protiv Rusije. Tu je naravno ugrožena Srbija koja na Balkanu ima tretman «male Rusije» i Republika Srpka sa politikom koju vodi predsednik Milorad Dodik. Oni su učestvovali u formiranju tih terorističkih ogranizacija, oni su prikrivali terorističke akcije. Jasno je da Zapadne zemlje kao ni do sada nisu naši partneri u borbi protiv terorizma. One žele da postoji taj segment radikalnog islamizma. One u stvari insistiraju na lojalnosti tih grupa, zato sada i napadaju pojedine centre «islamske države» i promovišu borbu protiv «islamske države», u stvari guraju tim napadima «islamsku državu» prema zapadnim civilima. Oni žele da guraju «islamsku državu» prema liniji fronta sa vojskom Bašara Asada a ne da poraze «islamsku državu». Na taj način na koji deluje vazduhoplovne snage SAD one više ubijaju civile nego borce «islamske države» jer žele da koriste «islamsku državu» na isti način na koji koriste Al Kaidu, na koji koriste Slobodnu sirijsku armiju ili neke druge vojne grupacije u ratu u Siriji. Austrijanci su morali reagovati: oni nisu bili uključeni u prljave igre osim što su sprovodili američku politiku odsustva pritiska na bošnjačku politiku zbog njihove saradnje sa terorističkim grupacijama. Sada Austrija već ima nebezbedno okruženje. Ovde je obaveštajni potencijal jako snažan, imaju informacije, i znaju da je situacija ozbiljna. Upravo iz tih razloga dolazi reakcija iz Hrvatske. Videli smo reakciju češkog predsednika Miloša Zemana, videli i Sebastijana Kurca. Oni žele da na neki način onemoguće ove grupe, da se smanji njihov uticaj, da se zaustavi radikalizacija Bošnjaka. Kurc je nazvao ta naselja u BiH «paralelnim društvama». A Rejsul-ulema je ih nazvao «paralelnim džematima», paralelnim verskim zajednicama. To ne može postojati u Evropi, to ne sme postojati u Evropi. Ameriku nije puno briga, smatraju da su daleko. I to nama jeste problem: negativna uloga zapadnih službi.

Razgovor vodila glavni i odgovorni urednik srpske redakcije News Front Oksana Sazonova.

Izvor:  News Front