Dragoslav Pakić: „Ne da(vi)mo Kosovo!“

Jedan od bivših vođa Srba, Boris Tadić, po svedočenju kućne prijateljice Sonje Liht, još u detinjstvu je obožavao Rozu Luksemburg. Kasnije je, kao vođa, shvatio da je pogrešio. Trebalo je da obožava Rozu Brisel.

Takve zablude su suštinski razlog što vođa Srbiju i nije odveo nigde. Najmanje u Evropu.

Aktuelni Premijer, koji se žali, ili hvali – analitičari još nisu do kraja razjasnili moguću dilemu – da mu, čim se iskupi više od deset navijača, Delija ili Grobara, sasvim je sve jedno, ovi aklamacijom i jednoglasno upućuju poruke: „Vučiću, pederu“!

Kao odgovor na tu neobičnu pojavu političkog izjašnjavanja, Premijer je odlučio da se u Beogradu više ne održavaju Parade ponosa. Obrazloženo je da bi se takva manifestacija mogla protumačiti kao pokušaj lične promocije lika i dela vođe, što, zbog skromnosti koja ga krasi, ne bi bilo sasvim korektno prema suprotnoj strani. Koja je istopolna.

Budući da je njihov zaštitni znak ionako – patka, ulogu Parade ponosa ubuduće bi preuzela Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd.“

Pošto je, nažalost, Beograd već udavljen i kula višespratnica niče kao iz vode, došlo se u situaciju da se traže neki drugi razlozi za nastavak aktivnog političkog života Inicijative. Mislilo se da bi, u skladu sa njenom osnovnom programskom postavkom, Inicijativa mogla izvršiti bezbolnu preorijentaciju na odbranu od Šiptara i Evrope jezera i brane Gazivode.

Novi naziv Inicijative bi mogao biti „Ne da(vi)mo Kosovo“!

Nažalost, po planu otvaranja poglavlja za pregovore za ulazak u brak sa Evropom, od mladoženje se očekuje da za početak, kao svadbeni dar, udavači Evropi i njenom vanbračnom čedu, Kosovu, pokloni ceo Telekom, a zatim Trepču i branu Gazivode. U suprotnom nema otvaranja.

Tako se Premijer našao u zatvorenom krugu. A Srbija u zatvoru, kao lakšoj varijanti.

Engleski savetnici, strani plaćenici, koji su Evropu proglasili za ludu kuću zbog čega su je i napustili, preporučuju i savetuju Premijera da je za siguran put u Evropu dovoljno samo da skrene. Kao kad se ide u Kovin.

Iz istih razloga i Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ morala je da skrene od inicijative „Ne da(vi)mo Kosovo“ .

Beogradom je, međutim, procurela vest, što je od životne važnosti za Inicijativu, da će narednih osam godina kupolu Hrama Svetog Save oslikavati, i to u mozaiku, ruski umetnici. Zamislite – pitaju se zabrinuti branioci Beograda – da nas Rusi osam godina posmatraju iz kupole Hrama sa visine od celih šezdeset pet metara? To je, naravno, nedopustivo. Zato se Inicijativa organizuje za proteste pod sloganom „Ne da(j)mo moza(i)k Rusima“! On je već obećan Evropi da bi se ublažile posledice Bregzita i demantovao lažni razlog Engleza za izlazak.

Posle neuspešnog rušenja zgrade Saveznog MUP-a od strane NATO bombardera, koji su to radili u po bela dana i bez fantomki pa im niko ništa nije mogao zameriti, rušenje iste te zgrade je, odlukom ministarstva za rušenje, nastavljeno uz učešće domaćih najiskusnijih rušilaca svega postojećeg. Pretpostavlja se da će ova odluka izazvati reakcije određenog broja građana koji već najavljuju inicijativu za proteste sa porukom „Ne rušimo Beograd! To pripada NATO snagama i drugim prijateljima“!

Iako je, što rekli Englezi, luda, Evropa je naša jedina kuća!

Voljena Evropo, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo!

I pored svega, u Srbiji su svi skrenuli, a mesta više nema ni u Kovinu, ni u Evropi.

IZVOR: Stanje stvari