Dragoslav Pakić: Da nije bilo Srba nikada u Hrvatskoj ne bi bilo ni ustaštva

Srbi provociraju i u proleće

– Ti ga obesiš, kaže Hrvat, a Srbin ti isplazi jezik. Još te sa onih vešala gleda nekako sa visine. Kao da nam se podsmeva što smo potrošili silne pare na filmove o našim kraljevima a da ni za jednog ne znamo ni gde je stolovao, ni gde je sahranjen, ni koje su granice te kraljevine bile.

– Osim što se, bez obzira na granice, pouzdano zna da su podanici iliti pučanstvo i tada, kao i danas, bili ograničeni – sa visine dobacuje Srbin koji je izvisio.

U filmu o Gotovini bar će se znati o kome je reč i ko je tu koga i zbog čega razapeo na krst od koga se, kako je govorio Jerži Lec, uvek mogu napraviti dvoja vešala. A kad su vešala već na raspolaganju, kao uostalom i Srbi, nema smisla da ostanu neuposlena i neiskorišćena.

– Ipak, iskustvo je pokazalo, vešanje se ne isplati uvek i u svakom vremenu – nastavlja kazivač žalbe. Jame su mnogo bolje i praktičnije. Baciš i ne misliš. Posle samo zabetoniraš i stvar je legla. Nažalost, evropski pozitivni propisi više ne dozvoljavaju betoniranje bez građevinske dozvole. Da nije one puste Amerike, mislili bi da je sve zauvek izgubljeno.

Pravi je, međutim, primitivizam i potpuni neukus što neki naivni mladići, kao onaj mangupčić iz naših redova, 19-godišnjak iz Vukovara, okite grad žrtvu plakatima sa „srpskim porodičnim stablom“ na kome vise Srbi.

I pored toga što mladić, neiskusan i dobronameran a domoljubiv tvrdi da na stablu ne vise Srbi, nego pripadnici četničkih hordi, ministar unutrašnjih i sličnih (ne)dela države Hrvatske, za taj gest misli da je „Hrvatskoj naneo više štete nego sve ozloglašene četničke horde“. U suštini, konkretno u ovom slučaju – nastavlja ministar – reč i jeste o četničkim hordama, njihovoj agresiji, genocidnom poduhvatu, velikosrpskim propalim idejama, i pesmama koje neometano zapljuskuju i zagađuju lepi glazbeni prostor još ljepše naše. Tome se mora stati na put. Bez alternative.

"Srpsko porodično stablo"

„Srpsko porodično stablo“

Iako je bolje imati Mladića u Hagu, nego četnika na grani, sa čime se Vukovarci ne slažu, ipak se mora prihvatiti nova realnost i domoljubnim građanima objasniti da se ponekad, iz objektivnih razloga, ne može imati sve, i jare i pare i vrbe i Srbe, i … Ali će se sa verom u Evropu i u poštenje NATO-a i to jednoga dana ostvariti. U nedostatku repromaterijala za odnegovane vrbe, Srbi će se po sniženim cenama uvoziti kao nedostajuća komponenta neophodna za pravu i istinitu sliku multinacionalne Hrvatske.

Naša tužba protiv Srba za genocid u Hrvatskoj, kao što se zna, nije prošla zbog protekcije koju Srbi trenutno uživaju u međunarodnoj zajednici. Progledali su im kroz prste samo zato što su Srbi.

Isto se završilo i sa tužbom koju su sročili Bošnjaci. Oni su, doduše, samo delimično nagrađeni osudom Srba za Srebrenicu, ali glavni krivac je ostao nekažnjen. Očekuje se ishod Bakirovog poziva Međunarodnom Sudu Pravde na popravni sudski proces.

Ako Bakir prođe, Ugljanin je sa Šiptarima već skovao dogovor da zajedničkim snagama krenu tužbom za genocid koji su Srbi svojevremeno počinili na Kosovu i u oblasti koju zovu Raškom. Srbi računaju, kaže Ugljanin, da mi ne razumemo srpski pa će uspeti da se izvuku. Kada nam je, međutim, sudski tumač objasnio da se Raška na novopazarskom kaže Sandžak, odmah je svima bilo jasno da su Srbi genocidan narod.

Ovih dana se šuška da bi i Makedonci mogli krenuti istim putem. Čim izaberu novu vladu, kreću u tužilački pohod na Srbe, takođe za genocid.

Da u Crnoj Gori Njegoš, koji je sebe smatrao Srbinom, nije izvršio genocid nad poturicama, Crnogoraca bi danas bilo najmanje šezdeset miliona i svi bi govorili čist bošnjački jezik. Ne bi se natezali sa maternjim koji ima samo dva slova.

Pravo je čudo kako Kurdi, kojima sa Turcima ne ide baš kao po loju, ne krenu tužbom protiv Srba za genocid koji je evidentan po svim merilima Međunarodnog prava.

Zato, insistiraju Hrvati na svom pravu na istinu, mi moramo nastaviti sa sadnjom porodičnih stabala koristeći evropske razvojne programe i finansijsku pomoć. Sve to sa posebnim osvrtom na vrbe. Tu četnici najbolje uspevaju. A i odvratna i primitivna srpska propaganda će najzad moći sve svoje gnusne laži o povampirenom ustaštvu u Hrvatskoj, jednostavno da okači o evropski vrbov klin.

Svojevremeno se mislilo da će Hrvatska, čim se reši Srba kao remetilačkog faktora, postati normalna i uravnotežena zemlja. Srba, kao što se zna, u Hrvatskoj više nema, pa, prema tome, ni njihove remetilačke uloge, ali je ostalo neobjašnjeno kako Hrvati i bez remetilačkog faktora i dalje ostaju fakat poremećeni.

Da nije bilo Srba, u Hrvatskoj nikada ne bi bilo ni ustaštva ni fašizma. Što se toga tiče, današnja Hrvatska je potpuno čista. Pre svega, čista od Srba, a za ostalo ostaje da se vidi. Zavisi koliko su sami Hrvati za to spremni. Ako su spremni kao za dom, na što ukazuje obnovljena spomenička kultura, svašta mož’  da se desi. Pa čak da Srbi, kao mali Rusi, budu malo krivi ako bi se malo sutra Kalifornija bar malo otcepila od Amerike. .

Velika Rusija je i bez Kalifornije već proglašena krivom iako, jadna, velika i trapava nije uspela da sprovede u delo dugi niz godina pripremani puč za svrgavanje Mila od Crne Gore ili Grofa Monte Negra.

U svakom slučaju, bilo bi dobro da se Rusi mnogo ne mešaju u odnose u regionu, što se nekad zvalo Jugoslavija, i Srbima ostave da slobodno i bez uticaja sa strane sve svoje nade i dalje polažu u Dalmaciju, Istru i Slavoniju.

 

IZVOR: STANjE STVARI