Dragomir Anđelković: Čuvari antisrpskog poretka

Da bismo bolje shvatili položaj u kome se nalazimo, nekada je dobro analizirati tuđe slučajeve. Aktuelne ili istorijske. Posle tzv. „ludih dvadesetih“ Amerika se 1929. godine suočila sa velikom krizom. U pitanju je bio najveći i najduži ekonomski sunovrat sa kojim se susrela ta moćna zemlja. Do tada uobičajeni „lekovi“ nisu dali rezultate. Tako je bilo sve dok 1932. nije pobedino Ruzvelt i nametnuo „Nju dil“ – radikalno izmenjeni pristup privredi.

ANTINACIONALNA DEMAGOGIJA

Nova ekonomska politika je postepeno dovela do svestranog oporavaka SAD, odnosno rasta životnog standarda najvećeg dela građana te zemlje, ali pogađala je interese delova poslovnog i političkog establišmenta. Osećaju se ugroženim, oni su žestoko napadali Ruzvelta, što je kulminiralo tokom predsedničke kampanje 1936. Protivnici tadašnjeg starana Bele kuće okupili su se oko njegovog protivkandidata Lendona. Manje ih je on programski i lično objedinjavao nego mržnja prema Ruzveltu koji ih je ugrožavao. Takođe, nisu imali ni konzistentan paket kontrapredloga za obnovu, već su histerično, pod raznim izgovorima, napadali ono što je činio Ruzvelt.

Demagoški su nastupali pod parolom „Spasimo američki način života“, a nisu znali ni kako, niti im je to bilo bitno. No, kako je jedan naš sociolog rekao – kada interesi viču, istina se ne može čuti! „Spasioci“ su zapravo nudili nastavak strašnih problema za većinu građana. Za njih je američki način života bio maska za njihove privilegije. Važna im je bila lična računica da izvuku neku veliku korist, a nju su racionalizovali navodnom zabrinutošću zbog ugroženosti američke tradicije. Naravno, mislim na pokretače kampanje a ne na one koji su najglasnije urlali. Većina njih bili su za šaku dolara unajmljeni lobisti. U svetlu toga vreme je da se „vratimo“ na naš teren, uz napomenu da su nalogodavci ovdašnjih propagandista (sličnih ondašnjim američkim), češće stacionirani van Srbije nego u njoj. To je razlika između imperije kakva je SAD i srpske periferije, ali manipulativna tehnika je ista.

APOLOGIJA ROPSTVA

Sa njom se ovih dana intenzivno suočavamo, na način sličan onome koji je Ruzvelt iskusio 1936. Oni koji Srbima zlo mise, kao zabrinuti su zbog opasnosti u koje navodno srljamo. Obeležavanja dana državnosti Republike Srpske za antisrpske krugove predstavljalo je mahanje crvenom maramom. Takvi krugovi van Srbije frontalno napadaju zbog toga Srbe. Oni u Srbiji lukavo deluju protiv onih Srba koji postojano pokušavaju da nas pokrenu na energičnije nacionalno delovanje. Lažu da je to za nas štetno. Kao bolje je biti rob nego slobodan. Digli su halabuku usmerenu protiv Dodika, Kusturice ali i nekih naših političara kao što je Nenad Popović.

Čujemo laži da nas predsednik RS uvlači u nevolje dok on zapravo samo brani dejtonske principe. Zbog straha od njegovog lokalnog i globalnog ugleda Kusturica se blati kao „dvorski umetnik“, a lider SNP-a predstavlja se kao ruski eksponent zato što ukazuje na gaženje prava Srba u Crnoj Gori. Oni su pod udarom jer je svako od njih, iz svog ugla, konstatovao da je vreme da se u novim okolnostima, kada popuštaju zapadne okupacione stege, okrenemo sebi i počnemo racionalno da delujemo u prilog odbrane nacionalnih interesa.

Time su bacili rukavicu svima onima u Zagrebu, Podgorici, Prištini, Sarajevu – koji žele da Srbi budu slabi i demoralisani. Njima je interes da se ponašamo autistično, da ne shvatimo da sada stvarno imamo šansu da uradimo mnogo toga korisnog za sebe. Ako su i svesni da Srbi neće trajno biti pasivni, cilj im je da bar u narednih nekoliko godina ne remetimo njihove planove. Da okončaju projekat identitetskog genocida nad Srbima u Crnoj Gori i tako ih zatru sa prostora te istorijski srpske zemlje. Da nekako izvedu okupaciju i severa Kosova, odnosno da dodatno oštete RS.

NATO DVORSKI ŠLjAM

Svako se bori za ono što mu odgovara. U geopolitičkim igrama nema milosti. Tako je uvek bilo i biće, te to ne smatram problematičnim. To je nešto drugo: činjenica da su značajni medijski i drugi resursi u samoj Srbiji pod kontrolom opskurnog režima Mila Đukanovića, Bakira Izetbegovića, hrvatskih oligarha. Oni su ih sada pokrenuli punim kapacitetom kako bi „iznutra“ blatili sve srpsko, odnosno one koji su za to spremni da se bore a imaju značaj u javnosti. Radi toga se ne biraju sredstva.

Tako se – da ponovim to kao primer ciničnih laži kojima se služe sluge glavnih srbofoba – „dvorski umetnikom“ naziva Kusturica koji je naš najpriznatiji filmski stvaralac svih vremena, ovenčan slavom od Amerike do Rusije. Jad je i beda sve to, osuđena na propast. Suviše su razne antisrpske zmije beznačajne da bi njihovi ujedi mogli da nas otruju. Doduše, svojom ljigavošću izazivaju gađenje. Međutim,i sa tim ćemo se izboriti. Kao što su Amerikanci 1932. i protekle 2016. napravili preokrete sebi u korist, to će učiniti i srpsko društvo. Zli čuvari antisrpskog poretka neće još dugo na našem terenu imati otvorene kapije da drsko pokušavaju da od Srba prave lude Naste koje rade protiv sebe.

Dragomir ANĐELKOVIĆ

IZVOR: VIDOVDAN