Драгомир Анђелковић: Чувари антисрпског поретка

Да бисмо боље схватили положај у коме се налазимо, некада је добро анализирати туђе случајеве. Актуелне или историјске. После тзв. „лудих двадесетих“ Америка се 1929. године суочила са великом кризом. У питању је био највећи и најдужи економски суноврат са којим се сусрела та моћна земља. До тада уобичајени „лекови“ нису дали резултате. Тако је било све док 1932. није победино Рузвелт и наметнуо „Њу дил“ – радикално измењени приступ привреди.

АНТИНАЦИОНАЛНА ДЕМАГОГИЈА

Нова економска политика је постепено довела до свестраног опоравака САД, односно раста животног стандарда највећег дела грађана те земље, али погађала је интересе делова пословног и политичког естаблишмента. Осећају се угроженим, они су жестоко нападали Рузвелта, што је кулминирало током председничке кампање 1936. Противници тадашњег старана Беле куће окупили су се око његовог противкандидата Лендона. Мање их је он програмски и лично обједињавао него мржња према Рузвелту који их је угрожавао. Такође, нису имали ни конзистентан пакет контрапредлога за обнову, већ су хистерично, под разним изговорима, нападали оно што је чинио Рузвелт.

Демагошки су наступали под паролом „Спасимо амерички начин живота“, а нису знали ни како, нити им је то било битно. Но, како је један наш социолог рекао – када интереси вичу, истина се не може чути! „Спасиоци“ су заправо нудили наставак страшних проблема за већину грађана. За њих је амерички начин живота био маска за њихове привилегије. Важна им је била лична рачуница да извуку неку велику корист, а њу су рационализовали наводном забринутошћу због угрожености америчке традиције. Наравно, мислим на покретаче кампање а не на оне који су најгласније урлали. Већина њих били су за шаку долара унајмљени лобисти. У светлу тога време је да се „вратимо“ на наш терен, уз напомену да су налогодавци овдашњих пропагандиста (сличних ондашњим америчким), чешће стационирани ван Србије него у њој. То је разлика између империје каква је САД и српске периферије, али манипулативна техника је иста.

АПОЛОГИЈА РОПСТВА

Са њом се ових дана интензивно суочавамо, на начин сличан ономе који је Рузвелт искусио 1936. Они који Србима зло мисе, као забринути су због опасности у које наводно срљамо. Обележавања дана државности Републике Српске за антисрпске кругове представљало је махање црвеном марамом. Такви кругови ван Србије фронтално нападају због тога Србе. Они у Србији лукаво делују против оних Срба који постојано покушавају да нас покрену на енергичније национално деловање. Лажу да је то за нас штетно. Као боље је бити роб него слободан. Дигли су халабуку усмерену против Додика, Кустурице али и неких наших политичара као што је Ненад Поповић.

Чујемо лажи да нас председник РС увлачи у невоље док он заправо само брани дејтонске принципе. Због страха од његовог локалног и глобалног угледа Кустурица се блати као „дворски уметник“, а лидер СНП-а представља се као руски експонент зато што указује на гажење права Срба у Црној Гори. Они су под ударом јер је свако од њих, из свог угла, констатовао да је време да се у новим околностима, када попуштају западне окупационе стеге, окренемо себи и почнемо рационално да делујемо у прилог одбране националних интереса.

Тиме су бацили рукавицу свима онима у Загребу, Подгорици, Приштини, Сарајеву – који желе да Срби буду слаби и деморалисани. Њима је интерес да се понашамо аутистично, да не схватимо да сада стварно имамо шансу да урадимо много тога корисног за себе. Ако су и свесни да Срби неће трајно бити пасивни, циљ им је да бар у наредних неколико година не реметимо њихове планове. Да окончају пројекат идентитетског геноцида над Србима у Црној Гори и тако их затру са простора те историјски српске земље. Да некако изведу окупацију и севера Косова, односно да додатно оштете РС.

НАТО ДВОРСКИ ШЉАМ

Свако се бори за оно што му одговара. У геополитичким играма нема милости. Тако је увек било и биће, те то не сматрам проблематичним. То је нешто друго: чињеница да су значајни медијски и други ресурси у самој Србији под контролом опскурног режима Мила Ђукановића, Бакира Изетбеговића, хрватских олигарха. Они су их сада покренули пуним капацитетом како би „изнутра“ блатили све српско, односно оне који су за то спремни да се боре а имају значај у јавности. Ради тога се не бирају средства.

Тако се – да поновим то као пример циничних лажи којима се служе слуге главних србофоба – „дворски уметником“ назива Кустурица који је наш најпризнатији филмски стваралац свих времена, овенчан славом од Америке до Русије. Јад је и беда све то, осуђена на пропаст. Сувише су разне антисрпске змије безначајне да би њихови уједи могли да нас отрују. Додуше, својом љигавошћу изазивају гађење. Међутим,и са тим ћемо се изборити. Као што су Американци 1932. и протекле 2016. направили преокрете себи у корист, то ће учинити и српско друштво. Зли чувари антисрпског поретка неће још дуго на нашем терену имати отворене капије да дрско покушавају да од Срба праве луде Насте које раде против себе.

Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ

ИЗВОР: ВИДОВДАН