Dragan Petrović: Duh Slobode je pokrenut!

Nema svakako ni jedne jedine osobe, od nas više od petnaest hiljada koji smo učestvovali u antinato protestu danas u Beogradu, koji sa skupa nije otišao sa dubokim utiskom uzvišenosti i ponosa. Odavno Beograd nije imao veličanstveniji i časniji skup, od ovog ispred Predsedništva u Pionirskom parku i šetnje koja je potom sledila.

Nikada do sada, verovatno u novijoj istoriji Srbije, nisu preduzete od vlasti i njihove logistike, tako zamašne mere da se jedan skup što više izminira, javno mnjenje ne sazna ništa o njemu pre održavanja skupa i umanje na svaki način efekti njegovog održavanja. Na ovom skupu se, za razliku od „masovnih“, izrežiranih skupova SNS botova-sendvičara poslednjih godina, i drugih prorežimskih organizacija, nije ništa dobijalo u materijalnom i imaterijalnom vidu: naprotiv, svako onaj ko je na njega došao, dobro je znao da je to duboko neželjen skup od režima i (meko?)okupacionog aparata, koji uz pomoć logistike nama najnenaklonjenijih stranih sila, vlada i upravlja na teritoriji naše napaćene otadžbine. Naše otadžbine u kojoj kao rezultat blagostanja i uspeha ničim ometanih „reformi“ već više od najmanje deceniju i po, svake godine preko 35.000 ljudi više umre, nego što se rodi, i u kojoj još najmanje toliko, ili poslednjih godina i dva puta po toliko, ode u beli svet da tamo traži egzistenciju. U otadžbini u kojoj su primanja najmanja u Evropi, uključujući i Balkan, u kojoj je industrijska proizvodnja manja nego devedesetih u doba sankcija i rata u okruženju, bombardovanja, i to „nakon decenije i po reformi“. U kojoj su ljudi na svaki način obespravljeni i u kojoj vladajuće strukture pospešuju preko medija i kompradorskog dela „elite“ svaki oblik patologije, tako da nam je i u najudaljenijoj varoši planski i sistematski uništena industrija, a u isto vreme planski i sistematski otvoreno kazino, slot, sportska prognoza i drugi oblici kocke, reklamiranje piva omladini i prodaja alkohola, prodaja cigareta, narkotici najjeftiniji i najdostupniji u regionu, a Beograd reklamiran i predviđen kao grad noćnog provoda za strance (i prostitucija)…

To je osećao svaki pojedinac, svaka osoba koja je danas došla na skup. Svako je znao da će režim i gebelsovski mediji na svaki način karikirati događaj: umanjivati broj njegovih učesnika, tražiti i izmišljati sive i tamne događaje, po onom čuvenom obrascu sa mitinga Za Kosovo i Metohiju u Srbiju organizovanom februara 2008, na kojem je bilo blizu milion ljudi, a mediji na teritoriji naše zemlje prikazivali kako neki kradu patike i druge marginalne pojave.

antinato

Sa druge strane, preduzeto je sve po bogatom iskustvu Đukanovićevog marionetskog pronato režima da se skup ni na koji način ne prepozna u javnosti, da se doslovce o njemu ni jedno slovo ne napiše u štampanim medijima, a ništa ne zucne u elektronskim i svi drugim na teritoriji naše zemlje, a posle njega višestruko umanjuje broj učesnika. Prvenstvena fudbalska utakmica Crvene Zvezde je pomerena u terminu održavanja skupa, pa je na njoj kao i na skupu bilo po oko 17000 prisutnih, dakle najmanja trećina da se termini nisu „prebili“ bi bilo dodatno prisutno, i obratno. Interesantno je da su u našem najpopularnijem fudbalskom klubu dobrovoljno prihvatili da imaju najmanje za trećinu publike manje zakazavši meč u približno vreme kad i masovni antinato skup, ili je i to bila „kolateralna šteta“ nekog višeg cilja.

A taj „viši cilj“, ponovnog, kao i u slučaju Kosova i Metohije i Briselskog sporazuma i njegove operacionalizacije — važnog državnog pitanja, kršenja Ustava, nije ništa drugo, do odrađivanje obaveze trenutnih vlastodržaca na teritoriji Srbije, za tako uzvišene ciljeve, kao što su njihov prethodni dolazak i po mogućnosti njihov dalji opstanak na vlasti. Vremenska prognoza na internetu je najednom upravo za danas predviđala stalnu kišu samo za Beograd tokom perioda oko ranog popodneva, iako to po vremenskim predviđanjima ranijih dana uopšte nije bilo prognozirano (naravno bilo je lepo vreme ceo dan, dakle „slučajno su omanuli“).

Skup su formalno organizovali Zavetnici, potom podržao Obraz, a dan pre skupa ga je podržao i DSS koji je pozvao svoje beogradske odbore da učestvuju sa znamenjima na skupu, kao i praktično sve druge patriotske stranke i organizacije (radikali nisu učestvovali, a ni Parović nije se povodom ovoga oglašavao, dok su svi ostali učestvovali ili makar podržali skup; Srpska narodna partija Nenada Popovića je ovih dana uradila javnu anketu na pitanje odnosa prema NATO i podvukla negativan stav većine građana Srbije po ovom važnom pitanju, ali nije zvanično učestvovala u skupu).

Masovan dolazak građana na prećutani skup, za koji se unapred znalo da će biti od zvaničnika i medija na teritoriji Srbije (a tek analitičara) prećutan, i na svaki način biti umanjen i stigmatizovan, je jedan veliki kvalitet. Posebno značajan jer je među prisutnima dominirala omladina, koja je čitavom skupu, a trajao je oko sat u Pionirskom parku ispred Predsedništva, i još najmanje toliko u šetnji gradom ka Ruskoj ambasadi, dala posebno obeležje velikom energijom i entuzijazmom. Usudio bih se da poredim ovaj skup sa onim od 4. decembra 2012. protiv uspostavljane naprednjačke vlasti i njene već tada prepoznate politike prema Kosovu i Metohiji. Tada je na tom prećutanom skupu, na minus deset u višesatnim manifestacijama od Saborne crkve preko zgrade Predsedništva, preko zgrade Vlade i konačne destinacije do Hrama Svetog Save bilo oko 7-8 000 učesnika i to pretežno mladih. I tada sećam se, Zavetnici su skrenuli u masi učesnika pažnju svojom mladošću i entuzijazmom, a tako je bilo i ovaj put, naravno uz brojne druge učesnike raznih drugih patriotskih organizacija. Neće mi biti zamereno ako kažem da je uz zastave Zavetnika možda najviše od stranačkih obeležja bilo zastava DSS, tu su bili i organizacije druge: Obraz, Pokret Vlade Kršljanina, potom Srpski preporod, Dveri i dr. Međutim to sada nije više toliko bitno, jer je zapravo bilo najviše srpskih (i ruskih) zastava i obeležja, duhovitih panoa i natpisa protiv NATO i vladajuće karikaturalne klike u Beogradu.

antinato2

Režim i njegovi pomagači su uz sav medijski mrak, čak oborili i sajt Srbin info. Razgovarao sam sa g. Zlatanovićem, on nije do sada imao takvo iskustvo sistematskog napada na svoj portal, a ti napadi su dolazili iz Crne Gore i područja Srbije.

Atmosfera sa skupa, broj učesnika, sve se može sagledati na jutjubu, portalima, i to će kružiti nadalje Srbijom i srpskim prostorima, kao novi spomenik i dokaz nedemokratskih metoda okupacionih marioneta na teritoriji naše zemlje, mračnosti američke i pronato logistike, i jednojajčana povezanost marionetskog režima Đukanovića i njegovih identičnih poduhvata pokušaja satanizacije opozicije i antinato duha u narodu, na praktično isti način kao i u Srbiji.

To znači da su im i nalogodavci isti, i ponovo se vraćamo ontologiji čoveka i antropologije: Svevremenski i hrišćanski značaj opisan u Bibliji i rebusu dobra i zla: i u Tajnoj večeri Hrist okružen Apostolima i Judom sa kesom novca. Taj Judin satanski osmeh i kesa sa novcem je prokletstvo na koje se pecaju i svi najniži otpadnici ljudskog roda u svim civilizacijama do današnjih dana. Ta kesa sa novcem i satanski pritvoren osmeh, je ono što povezuje danas sve važnije pripadnike režima: i poslednjeg izvršioca Bujoševićevih i Stefanovićevih naloga u RTS (redakcija informativnog programa RTS sa Zoranom Stanojevićem i ekipom je ekipa mrtvih ljudi za života – mrtve duše koje se osmehuju sa pi-ar nato kurseva), osobu koja se odaziva na ime Dragana Vučićevića, raznih nato kursista po ministarstvima odbrane, soroševskih ideologa i raznih drugih kompardora iz kloakoka ljudskog otpada koje danas imamo u ulozi izvršioca monstruoznog poduhvata koji se već godinama u scenariju nama najnenaklonjenijih sila odvija nad našim narodom na teritoriji Srbije. Masovno osiromašenje, rasprodata privreda, a zemlja prezadužena, „reforme“ koje vode u propast ostatka nacionalne ekonomije, fizionomije Vujovića, Kori Udovički, Krstića, Sertića, Čadeža, Dinkića, Đelića (sa tetkinog kauča), Vlahovića, prelamaju se sa likovima Gašića, Nenada Stefanovića (i drugog i trećeg Stefanovića Borka i Nenada iz RTS), Zorane Mihajlović i svih drugih neverovatnih likova, koje ujedinjuje sakralna scena rebusa Tajne večere, i davanje prednosti za ono što rade ( i što ne rade a trebalo bi da rade) Judine kese sa novcem. Iznad svega stoji lik premijera, čoveka koji je svaku krajnost zamenio drugom, a nijedna, posebno ova današnja nije časna i koji svakako ima svoje mitsko mesto i u hrišćanskoj paradigmi, koja vrednuje uzvišene ciljeve nad zemaljskim dobicima.

Sa druge strane danas je mladost Srbije pokazala svoj obraz, šta misli o vlastodršcima i pokazala ako ništa drugo, da imamo srčanih ljudi, koji veruju u vrline i smisao života, i koji se svakako ne bi prodali za tu famoznu personifikaciju Judine kese sa novcem. Jedno je jasno svi smo smrtni, ali samo je prototip Jude dao prednost materijalnom u svom bitisanju i zato je prezren i kao takav izopšten od smisla i svrhe Hiršćanstva i poimanja vrlina Da li bi taj test danas izdržao bilo ko od vladajuće strukture i prateće njihove logistike pitanje je suštinsko. A mi u našem narodu imamo još dosta ljudi koji na tom testu ne bi pali, i otuda ta suštinska razlika, dva sveta koji danas predstavljaju protestanti sa antinato skupa, i najveći deo građana Srbije koji simpatiše te ideje patriotske opozicije i današnjeg veličanstvenog antinato skupa, iako možda nije ni čuo za ovaj skup, i sa druge strane vladajuće strukture koja ima sasvim drugu ontološku dimenziju i smisao života i postojanja.

To su dva jasno različita sveta, samo što ni u jednoj civilizaciji, ova druga nije po suštini stvari mogla na duže staze da bude vladajuća i uzor, jer bi takvo društvo ubrzo propalo u dekadenciji i nedostatku smisla postojanja, sem najnižeg hedonizma i negacije drugih i suštinskih vrednosti koje mora da ima svako društvo.

Danas 20 februara naš svet i ontologija poimanja sveta je pobedila, i pokušaj (meko?)okupacionog aparata da prikrije ovaj događaj i njegovu poruku je unapred osuđen na neuspeh. Jer i revnosni agenti i predstavnici volje nama najnenaklonjenijih sila na teritoriji naše otadžbine (SAD, Britanije i delom Nemačke, njihove ambasade i logistika), danas su pokazali neku svoju, makar internu emociju, posmatrajući hiljade i hiljade mladih ljudi koji su dostojanstveno i prkosno pokazali da na ovom prostoru ima nekih vrednosti koji su uzvišene nad paradigmom Judine kese sa novcem, koja, se njima strancima, čini tako neprikosnovena i konačna u komunikaciji sa kompradorima trenutno na vlasti u Srbiji. A to je poruka, da sa srpskim narodom i njegovim budućim predstavnicima u vladajućim strukturama, paradigma Judine kese sa novcem, ne može biti konačna i ne svakako jedina kategorija, i da ovaj napaćeni narod ima pravo kao i svi slobodni suvereni narodi sveta, na svoje elementarno pravo odlučivanja i suverenosti:

A to po pravilu isključuje NATO okupaciju, ali i vladavinu kompradora, „neoliberalnih reformatora“ i „slobodnih“, zapravo potpuno zatvorenih i gebelskovskih medija, iz kojih se između ostalog uopšte ne može saznati da li je ikakav skup, a najmanje onaj kakav je danas zaista i bio, masovan, antinato, slobodarski, a samim tim i antirežimski po svojoj suštini održan.

A on je ipak održan i u vazduhu se oseća miris Slobode, koja je prepoznata, negde ipak dostupna, samo se za nju treba boriti: vijugavi put ka njoj od danas je vidljiviji, i motiv za njega je snažan u srcima hiljada i hiljada, a sledećih dana i miliona ljudi.

Car je go, i kese sa Judinim novcem, paradigma vladajuće kompradorske elite postoktobarske ne funkcioniše po tom pitanju na ovaj sasvim drugi svet, koji je prikriveno, ipak većinski u Srbiji, samo to u međusobnoj komunikaciji treba jedan drugom da kažemo: Duh Slobode je oslobođen.

Izvor: vidovdan.org news-front