Доживотна срамота: Испоручили смо наше војнополитичке вође знајући да нема говора о поштеном суђењу

Хашка инквизиција има још један пламичак и гаси се. Уз потпуно очекиван резултат и кваризубно таблоидичан крај. Срамота коју су Срби нанијели сами себи, пак, остаће вјечно.

Нескривено шоубизнисно, по принципу “држи воду док мајстори оду”, за (прет)крај су остављене двије пресуде. Србину и шесторици Хрвата. Предвидива пресуда инквизионог вијећа НАТО пакта са сједиштем у Хагу, а против генерал-пуковника Ратка Младића, није ништа невиђено донијела у регионалну јавност и њене актере, осим јасније уочљиве, колективне српске бруке.

Данас са Прлићем и екипом је у Хрватској друга пјесмица. Ни налик оној на специјалној и паралелној безвези БЛ – БГ.

Напорно је већ постало годинама писати и заступати ставове, на које се обрати пажња тек у овим пресудним тренуцима. Пар дана послије читања хашких лицемјерија и готово. Испушу се сајбер-родољуби и друштвене мреже пређу на дневнополитичка замлаћивања. Остатак године се проведе баш онако како то Хаг воли и налаже.

ПРАЉКОВА ПОБЈЕДА

Моји ставови су побиједили у Српској. Простим развојем ствари и животном логиком. Не правим од тога неки пир. Још мање побједу.

Данас они из власти који су га позивали да се преда, говоре да је херој. Данас на медијима можете рећи да је тај квазисуд спрдљив игроказ за примитивне домороце са смотуљком евра пробијеним кроз нос, док сам ја прије само десетак година не само цензурисан и исијецан, већ и прогањан због таквих ријечи. Данас РТРС и његова политичка команда, као да у вијестима преписују моје колумне из 2005. године.

Данас је воз прошао увелико и уопште не осјећам задовољштину док их гледам како се ваљају у говнима која су на све нас лично изасрали. Лижу их и уздишу у гурманском задовољству.

Скупљам стрпљење и пишем, јер сам писао и свих ових година када нико није смио. А и то само јер су најавили да је данас овом руглу крај. А није. Све се надајући да ће моја побједа бити горка и бесмислена као Шешељева, а не као Праљкова.

СРБИМА БЛИЈЕДИ СЛИКА НА ЕКРАНУ

Пошто ту српску бруку од посљедица дјеловања Хашке кокошарије нико не примјећује, нити ишта озбиљно чини да се исправи било шта што се исправити да, то јасно указује и на крајње облике ишчезавања нације. Возимо на испарењима из резервоара Цара Душана.

Осудили су и понизили још једног од нас, којег смо добровољно послали у смрт. Дакле све нас.

Шта даље?

Било би добро да, ако ништа, сљедећи пут уколико нам случајно затраже, не петнаестак-двадесетак наших истакнутих грађана да се над њима сеире, већ да се сви самопошаљемо у смрт, да им бар то не испунимо. Како смо кренули, извињавали би се и то да одбијемо.

Требамо се у таквој будућности, која нажалост нипошто није далеко од оствариве, сјетити огорчења, срамоте и безизлазности које данас још осјећамо. Ускоро ћемо све заборавити, и наталожити подлогу за нова понижења и самонеправде.

Колонијалистички, тзв. Суд БиХ, врло је расположен да настави.

ДАЈ ГЛАВУ ЗА ОПШТЕ ДОБРО

Српски народ је на размеђи два вијека натјеран силом и кршењем свих могућих договора који су довели до оснивања Уједињених народа, до канибалистичке логике.

Знали смо да нема говора о поштеном суђењу, а опет смо испоручили наше највише војнополитичке вође и то “да спасу Српску и Србију од већег зла”, “докажу ако су невини”, “да због појединаца не испашта читав народ”.

Војнополитичка руководства Уједињених Ентитета Сјеверне Америке нипошто неће одговарати за уџбенички примјер удруженог злочиначког подухвата и агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године. Њихова дјела ће остати, а насљедници неће осјећати људождерску срамоту. Исто то данас раде и у Сирији. И ко зна гдје ће све још.

ДВА СЛОБОДАНА, ДВА ЛАЗАРА

Данас се на циљној линији Хашке травестије истом десила још једна свињарија, која ће и код Хрвата да произведе једног Лазара од једног Слободана.

Милошевић се и прије Хага налазио у вјековима турске окупације изграђеном миту о небеској Србији, водећи поново ваздухопловни Косовски бој, те апсолутно нема дилеме да ће га, уколико Срба буде, генерације које долазе изградити у наратив Лазара Хребељановића 21. вијека.

Хрватска, као пројекат, а не као савезник Запада; нема у историји примјере величања отпора надмоћнијој сили, па ће Праљковим дјеловањем ту доћи до инфузије једног изазовног мотива, пошто је овај око Вуковара изузетно натегнуте и збуњујуће нелогичности.

Срби имају таквих на тоне. Од Милоша Обилића, баш из Лазаревог времена, преко Гаврила Принципа и Мике Боснић, до Милана Тепића.

У коначном, ући ће у анале свих оних који су платили главом да нам ова трула установа “донесе правду и помирење”, док ће повијесни слијед доказати да је донио искључиво супротно. Сад је можда још и горе него што је било непосредно по окончању рата.

САНИТАРНА СЈЕЧА КНЕЗОВА

Ево, да не закуњају ови што уважавају зграду иза фонтане у Хагу, и они се слажу да је натегнуто и национал-политички у том суданију, што су код Срба и похапшени, те убијени или драконски осуђени апсолутно сви кључни руководиоци које су имали током рата.

Одсјекли су народу главу. Укратко.

То ће се касније изучавати и третирати као преговори Дистрикта Вашингтон са у резервате смјештеним сјеверноамеричким Индијанцима, британска и француска истребљења читавих народа својим колонијалним границама, или управо лењинистичко-неодинастички масакр пољске војнополитичке интелигенције у Катјинским шумама.

Данас у Ефбиху видимо да имамо нескривено насљедни принцип владавине. У овом ентитету су сви који су се налазили у елитном војнополитичком врху у вријеме рата, а и полицијском, и даље се тамо несметано могу налазити. Заслужни грађани. Тако и код Шиптара на Метохији. Митинзима испраћане и дочекиване величине, када их канди-кадилук у Хагу ослободи од одговорности за злочине над Србима.

Глава задржана и у Хрватској, гдје крупне рибе нијесу ни суђене. То није сметало да готовином финасирају билборде подршке ликовима као што је Петар Улемек Легија, те грандиозне дочеке након ослобађајућих пресуда за злочине над Србима.

Е, овај пут се није судило за злочине над Србима… И намјерно су оставили за крај, као стари естрадњаци, прво пресуду Хрватима за злочине над муслиманским живљем, да би онда дали и холивудском Баш Челику и есенцијалном свечовјечанском злу – Старцу Младићу.

САВЕЗНИШТВО СА МУХВОМ БЕЗ ГЛАВЕ

Херцегбосанском пројекту су, уз пристанак Хрватске, одсјекли главу. Као што су и у Српској, и Србији.

Но, њима то није сметало да удови позивају на молидбени хепенинг, лијепе плакате и шаховнице са грбом Херцег – Босне. Шаховнице су и на институцијама локалне власти у “Човићевој изборној јединици против Комшића”, по бандерама и зградама, које одлуке тзв. Уставног суда не занима ни најмање. Лијепе чак и предизборне плакате странака из Хрватске и гласају на изборима за Сабор. Тако Божо Љубић, као посланик у Загребу, данас криви ону прошлу власт, Месића поглавито, што није више учињено на “лобирању код НАТО савезника”.

Свака част Божо што си јавно рекао ко плаћа тај суд.

У Српској су, рецимо, политичари укинули грб са оцилима и двоглавим орлом, те написали нову химну умјесто Боже правде. Њих брине шта каже тзв. Уставни суд. Наш Ратко је уз поплаву профилних слика са његовим ликом и километара гњевних статуса о његовом херојству и симболизму, испраћен у првостепену смрт празним улицама. Исто као што је након отпуста из Шевенингена са дијагнозом карцинома, некадашњи начелник Генералштаба ВРС Момир Талић сахрањен непримјетно, као неки кер иза куће.

Нема дакле главе. Тијело се батрга. Његови удови нијесу, као код исламизиране браће, бивши обавјештајци, генерали, полицајци, команданти диверзантских јединица, њихови ратни потчињени и помагачи из других земаља. Код нас је елита наглашено састављена од мјењача дресова, ратних и поратних профитера, потказивача и ухода, наглашених кроатофила и слабих говорника енглеског језика, који се латиницом не служе једино на предизборним плакатима својих безбројних и безбојних странака.

Универзитети које су себи и својој дјеци поотварали сви од реда имају латиничну иконографију. Ни српске народњаке више не смијете звати “ћирилицом”. Кад сте видјели албум Цеце, Аце Лукаса или Жељка Јоксимовића на азбуци?

Обзиром на однос између херцегбосанских Човићеваца и наших историјски амнезичних политичких снага којима док су у опозицији фондације земаља НАТО обучавају чланство да буду “лидери”, ова пресуда ХБ-Шесторци ће их још више зближити.

Јесте. Треба, кад сам већ оволико написао, за младе људе још једном поновити да је то све само не суд, да наши руководиоци нијесу били ништа гори од њихових. То знају и они који се у њега уздају. Његове пресуде неће ништа учинити Републици Српској.

А ова данашња пресуда има добру страну у томе, ако ништа друго, што барем овог 29.11. нијесмо као главну вијест имали пихтијасто братствојединствено југоносталгијашење.

Дан(и)јел Симић

ФРОНТАЛ , Восток

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*