“Mediteranska“ priča Mirjane Bobić Mojsilović, koja je ovih dana “drmala“ srpskim društvenim mrežama, da se izrazim tabloidski, tipičan je prikaz srpskog odnosa sa političkom kulturom Atlantske imperije.

Ne, nije priča o pušenju, nego o mentalitetu nosilaca moći i žrtava moći. Mala priča o velikom problemu.

Ide priča kako je poznata spisateljica sjedila u restoranu u nekom grčkom odmaralištu, pijuckala i duvanila, kad joj je prišao neki engleski turista i zamolio je da pređe za drugi sto jer je duvanski dim smetao njegovoj djeci. Ili tako nešto.

džojs

Književnica se, po srpski, dakle, užasnuto i nerado, pomjerila, iako to nije morala, jer pravila ponašanja u tom ugostiteljskom objektu nisu zabranjivala pušenje. Dakle, njeno je pravo bilo učtivo reći nadobudnom Englezu da odbije.

Srpkinja je, međutim, odstupila za drugi sto, podalje od Englezovog zabrana.

Tu nije kraj.

Englez će, na polasku, doći da se zahvali Srpkinji koju je maknuo s njenog stola, što je udovoljila njegovim potrebama iako nije baš morala. A onda mu je ponosna Srpkinja sasula sve u lice, po spisku, je li, kako jednoj tipičnoj pripadnici pravdoljubivog, ponosnog, gorštačkog soja dolikuje. Šta on misli ko je, zna li kakva je kultura tu gdje je došao, Mediteran je ovo, ej, a ne tvoje pokislo, blatnjavo ostrvo.

I neka mu je rekla. Nije se otvorio ni za turu. Pa, zna se kako se zahvaljuje u kafani na Balkanu…

(Sreća mu je što nije udario na Srbe na Zakintosu. Ali to je neka druga priča.)

A šta je ovdje tipično?

Srpsko inaćenje? Ma, ne. Srpkinja se nije inatila, nego se povukla, iako je bila u pravu. Odstupila je s položaja, takoreći.

Engleska nadobudnost? Nije ni to. Čovjek je samo štitio svoju djecu od izlaganja otrovima duvanskog dima. Čist ljudski interes. To što je tražio nešto na šta nije imao pravo, to nema veze, jer kad je to zaustavilo Engleza… Pa, naravno da se engleska djeca ne štite od nikotina tako što ih ne dovodiš u kafane pune dima, nego tako što uđeš i ljubazno obustaviš pušenje dok ti djeca večeraju, pa se onda ljubazno zahvališ. Engleska posla.

Pa, šta je onda u pitanju? To da Srbi nemaju dlake na jeziku i da ne uzmiču pred pirgavim Anglosaksoncima? Pa, rekoh već da je uzmakla, a da mu je naknadno, kad je Englez već ostvario svoj interes i pošao kući, nanu naninu u lice.

rouds

Ne, tipično je to što je Srpkinja ustupila svoje pravo, a onda naknadno nešto kao davala do znanja i moralisala Englezu. Da prostite, jebe se Englezu za moralisanje. Kere laju, a karavani prolaze. Oni da su se bavili moralom i da nisu gazili sve pred sobom zarad svog interesa ne bi ni postali imperija u kojoj sunce ne zalazi. Englez je jednostavnim i čak ljubaznim zahtjevom dobio i ono na šta nije polagao pravo, a Srpkinja je uzmicanjem izgubila i ono na šta jeste imala pravo.

Mira je izašla iz priče kao “moralni“ pobjednik, ali iznervirana što se Englez drznuo da se na “našem“ Mediteranu ponaša kao Englez. Trebalo je, međutim, da bude ljuta na sebe što nije otjerala nadobudnog Engleza tamo gdje treba prije nego što je prešla za drugi sto. U tom slučaju bi ona pobijedila, a on bi morao da se povlači i prilagođava. On bi bio moralni, a ona stvarni pobjednik.

Ili je trebalo da se pravi Englez kad već odstupa, i da sa lažnim osmijehom kaže da joj je bilo zadovoljstvo ustupiti kiseonički životni prostor musavim Engleščićima. I štipnuti ih za obraz uz običajno srpsko: “Dabogda se othranili.“

Mislim, moglo je i gore biti. Da je umjesto nje tu bila kakva drugosrbijanska natoljupka, već bi se pred kafanicom držali performansi u znak solidarnosti sa ugroženim engleskim nepušačima na divljem Mediteranu i “ovim prostorima“.

U svakom slučaju, Englezi pobjeđuju, Srbi se povlače bez borbe, pa se onda ljute, negoduju i prijete. Englez je sila jer ne pita ima li na nešto pravo, nego da li mu to nešto treba ili ne treba i ima li snage da ga prisvoji ili nema. Ako ima – uzme. Ako nema – skuplja snagu i slabi neprijatelja da bi oteo kad ojača.

E, to je tipično za odnos pobjednika i poraženih, nosilaca moći i žrtava moći.

Ali neka mu je Mira očitala, mater mu bezobraznu, osvajačku, pobjedničku.

Dogodine na Zakintosu.

Izvor: Srbist