Жељко Ињац: Десница које нема, а која би могла узети власт

Гласачи у Србији вапе за озбиљном и уједињеном десницом, али ње, нажалост, нема. Тачније, има је у мноштву фракција, партијица и покрета, који се међу собом не подносе и моле Бога да онај други пропадне, да би они мало одскочили на следећим изборима. Тако су на крају сви заједно пропали и немамо их у парламенту, иако би, да су заједно ишли на изборе, имали и двадесетак посто гласова.

Најлогичнија опозиција садашњој власти би била десна, проруска и евроскептична политика. Једна коалиција, која би успела да окупи већину садашњих малих партија и покрета на десници, не само да би прешла тај фамозни цензус, него би могла и озбиљније да уздрма СНС.

Како? Просто, јер је и сама СНС изграђена добрим делом од десничара и патриотски оријентисаних људи. Значајан проценат гласача СНС-а су изворни десничари, они који сматрају да СНС заступа националне интересе онако како се то у овој ситуацији најбоље може.

Међутим, прилике су такве да десничари унутар СНС-а с правом могу да се запитају да ли је СНС могао више да учини за „српску ствар“? Да ли је држава баш толико морала да се окрене Западу, покори Бриселу и олако прихвата протестантску етику? С друге стране, тим истим СНС десничарима нико од садашњих десних партија не улива потребно поверење да би се они одлучили да напусте политику СНС-а и приклонили се тој другој, десној партији. Поред СНС-а им изгледају неозбиљни „патриотски блокови“ и „велики Срби“, попут Шешеља, који не излази из риалитија.

Успон Русије, економска криза која не попушта, мигрантска криза, најава укидања Шенгена, могућ распад ЕУ, исламистички тероризам у срцу ЕУ, очигледно политичко туторство америчких и енглеских амбасадора над Србијом, дискриминација и неправда коју Срби трпе у региону, и много шта друго, све ово иде на руку управо десничарима и гласачима деснице, који никад нису били занемарљив проценат у Србији.

Једна озбиљна, рационално устројена и уједињена десна коалиција у којој би се нашла већина десничарских странака, неминовно би привукла пажњу десничара који су тренутно гласачи или пак чланови СНС-а. Таква једна озбиљна коалиција, али државотворна, а не букачко-навијачка, сасвим сигурно би довела до преиспитивања позиција гласача и чланова СНС-а, који су традиционално десно опредељени. Очигледно да људи попут Шешеља или Санде немају капацитет за тако нешто.
desnicari

Лако би се могло десити да се десна фракција СНС-а отцепи, можда чак и са Томиславом Николићем на челу, па да буде део патриотске десне сцене, па чак и да је предводи. У том случају, питање је заиста ко би имао више процената подршке, да ли Вучићев крњи СНС или нова, десна коалиција, са Николићем на челу. Међутим, ми нажалост, такву десницу немамо. Уједињује се ту и тамо по две или три партије чије су међусобне разлике минималне или их уопште нема. Кокетирају једни с другима, али за сад све на томе остаје.

Избори ће се десити врло брзо, а десничари се просто неће снаћи. Они који тренутно не желе ни са ким у коалицију, ослањајући се на анкете и истраживања разних агенција, које им обећавају сигуран прелазак цензуса, могу лако да се непријатно изненаде после избора. Тако је и ДСС прошао на прошлим изборима. Други су у покушају да оформе неку ширу коалицију, али личне сујете лидера тих десних партијица тешко да ће бити превазиђене до избора. Док трећима и не пада на памет да улазе у било какву десну коалицију, уверени да они сигурно побеђују, иако су им шансе минималне.

Ово је пресудан моменат за српске десничаре, али и за Србију. Уколико се сад не уједине и не оформе широку коалицију са реалним програмом, а не списком жеља, сасвим је извесно да после наредних избора више неће имати подршку у народу, нити прилику каква је сада пред њима, захваљујући тренутним околностима. Штавише, може лако да их задеси судбина жутих који, колико год да се окупљају, неће бити значајан фактор на политичкој сцени Србије.

ИЗВОР: vidovdan.org