Dragan Milosavljević: Da li će Srbija završiti kao treća Jugoslavija?

Zloslutno glasi vaskršnja “poruka” sa Menhetna. Tamo je samo par sati po obeležavanju Vaskrsa kao šibica planula srpska pravoslavna crkva. Nije svetinju spaslo ni intrevencija 180 vatrogasaca” jer, drvena konstrukcija iz 19 veka, kako izveštavaju mediji, nije odolela munjevitom širenju plamena”. Pored nje su slučajno gorele na Vaskrs još tri pravoslavne svetinje u svetu. Ako nisu odolele bliznakinje planovima i podmetnutoj eksploziji kako će tek sićušni beleg pravoslavlja u negostoljubivoj betonskoj džungli megalopolisa, srca globalističkog oktopoda lihvarskih korporacija. Koje su spremne da unište i svet po cenu održanja svoje pljaškaške hegemonije. Kao da je prema prvim diskretno izraženim sumnjama “požar podmetnut” u ovaj simbol opstanka pravoslavlja Srba na tlu neneklonjene nam SAD. Koja je sličnu lomaču zapalila i pod drugom Jugoslavijom, početkom devedesetih. Čista simbolika.

Ovo, neka Bog oprosti, liči kao da je na sličnu sudbinu upućena i treća Jugoslavija za koju se i ne sluteći podmetnutu zamku na izborima operedelila medijski lobotomirana i politički od porameričkog premijera Srbija. Preciznije njen manji deo ako uračunamo izborno štelovanje glasova. I zato su natezanja oko konačnih izbrnih rezutatata i spominjanje moguće majdanizacije, ako ne bude po nečijoj volji kao reklo bi se i “icnident“ na Menhetnu, grubo upozorenje i pretnja da se držimo scenaraija usvojenog u NATO još u 20. veku. U kome nam je dodeljena uloga neme i bespomoćne žrtve. Pokazne vežbe za sve preostale male i neposlušne u “Novom svetskom poretku “.

Nešto slično već smo doživeli i sa svojevrsnom porukom paljevine srpskih svetinja na Hilandaru. Za sva zla devedesetih je okrivljen Milošević. Ili, kako on reče u svojoj oproštajnoj poruci pred isporuku u Hag, napadaju preko mena kao lažne mete “ceo srpski narod.” Samo onaj ko danas posle još jednih teledirigovanih i medijski dihtovanih izbora u šta je opet umešan “arbitražni“ dvojac anglomaeričkih ambasada zatvara oči pred onim što je kristalno jasno. Dakako je izborna farsa oko sudbine preostalog kupusa od srpske države bliži kraju i sve se očigledniji pravi smisao “sigurnog” produženja mandata SNS.

Kosovo je pod njim i Tomom više u ulozi “neutralnog” posmatrača već predato Albancima, sve u ime obećane a fantomske ZSO, od koje ni traga ni glasa. Ali ipak nije formalno priznato, (smeta ustav) kako je inače očekivano požurivano i nazad ultimativno zahtevano u Briselu i Vašingtonu. Ali taj proces, kao cena o(p)stanka na evropskom putu sada će imati lagodni rok od četiri nove godine. Dakle toliko je obezbeđeno za potpunu amputaciju bivše pokrajine bivišim zagovorncima Velike Srbije. Obezbeđena su, nekada ljutim četnicima navodnim nacionalistima ukupno dva mandata da “promenjene svesti” takoreći nesvesni onog što čine nad državom Srbijom obave operaciju koja podrazumeva i potpunu lobotomiju nacije. A sve da predstojeći gubici, počeci pranja i Sandžaka kao autonomijue i Vojvodine kao obećane republike (od Maje) manje bole.

O tome svedoče otvorene separatističke poruke naoko manje eksponiranih i važnih učesnika izborne litije iz koje 12 sati pre izborne ćutnje dopiralo upozorenja nadglednika i faktora javnog mnjenja (supruga Sonje Liht) posebno onima koji rado slušaju spot Beogradskog sindikata „Sistem vas laže“. “Uzalud je glasati protiv” poručuju na elektronskim medijima. Zato je pola Sbije ostalo kod kuće na dan izbora. I to je neka poruka Faktoru. Da neće glasati ni za, ako ne vredi protiv. Mada režimu i to odgovara ako može da izvede celu svoju partijsku vojsku. I još “ prebrojava glasove “ ili ponavlja izbore po svom nahođenju, kao vid konačnog štelovanja rezultata.

Inače, nismo čuli čak ni u izrazito nedemokratskoj kampanji za predsednika u SAD između Hilari i Trampa da će neko otcepiti Kaliforniju ili Njujork ako ne bude po njegovom. Ali će, ako se Srbi ne “urazume “ kako pripreti bivši bokser iz Raške ministar bez portfelja oblasti koju sada isključivo zovu Sandžak (a sledeće u novom parlamentu sa Zukorlićem), on će lično pozvati plave šlemove OUN da intrevenišu. “U ratu u Sandžaku koji je na pragu” , a zašto ne i fundamentaliste. Da presuđuju faundmentalna pitanja daljeg opstanka države Srbije. Baš kako se zbilo prilikom “oslobađanja “ Kosova od Srba i ustavnog poretka Srbije.

Dakle, u ovom produženom mandatu naprednjaka suverenost će još više biti pod pritiskom manjinskog pitanja koje je nametnuto Srbiji kao uslov opstanka još Berlinskim Kongresom i upućuje je bez slobodnog izbora na stvaranja novih i novih Jugoslavija sve dok ne bude svedena na nivo i veličinu pašaluka. I zato Srbija i monarhista i komunista i globalista nije nikada dovoljno uslužna pred zahtevima svojih grobara.

I to je razlog zašto je bojažljivi Vučić rešio da u Vojvdini ima osiguranog partnera u Pastoru u upravljanju pokrajinom. A gaziće po jajima da ne uznemiri „hrvatsku manjinsku zajednicu “ preko koje Zagreb namerava da nastavi da ojačava svoju već započetu kampanju ucena ne bi li na izmišljenom putu Srbije u EU odvalio ucenom oko koncenzusa što više od Vojvdine. Upravo zato je Vučić i dobio izbore u pokrajini naglim prilivom glasova onih koji su konačno shvatli da je pogača ako ne nož ne u rukama Pajtića već njegovog oponenta samo na papiru DS od koje je još 2012. nasledio kompletan program i severne i južne pokrajine..

I zato će Srbija bez obzira koliko daleko otišla u popuštanju i navodno “odmakla na putu bez alternative” ustvari večno biti na početku. Ova vlast, kao i sve postoktobarske, to dobro zna i ukalkulisala je u cenu svog opstanka kada je prelomila promenu svesti i politike pre četiri godine. I sve to krije od naroda. “Treba se boriti protiv uverenja primitivne i zaostale većine u Srbiji i jasno ograditi od svih zločina i lažnih heroja Miloševićeve ere”. To kaže Vuk Drašković iz pobedničke koalicije čakulajući sa kolegama na balkanskoj CNN zvnoj N1 pošto je valjda predviđena da zameni RTS kad svi poslovi naručeni „skrivenom“ vlasniku Petreusu budu obavljeni.

Reklo bi se da regionalni zečevi lavljih apetita itekako znaju kako će i kada opaliti ona puška iz trećeg čina. Uostalom znamo sudbinu kuglica ubačenih u balkanski rulet. Osim one u vidu “čoveka koji Vas gleda u oči” koji je je mudro napustio daske pre kraja predstave.

Izvođači dokrajčenja Srbije samo su privremeno zaštićeni lovostajom samo dok su spremni na nove ustupke i to plaćaju resursima teritorijom i našim novcem, budućnošću naše dece. Dakle megafona autonomaštva i “regionalizacije“ od Čede, Tadića do Ugljanina, Zukorlića biće važni akteri u kulisama novog parlamenta tog srpskog globalističkog Potemkinovog sela navodno “ unapređene” Srbije. Otvoreni su im za potrebe poruka neizbežnosti Srbije kao treće Jugoslavije (konfederacije) svi državni mediji. Oni u tu svrhu dovode nikada potrošene brozove kadrove na najgledanije udarne emisije (OKO) da razgorevaju brozistički sentiment o lepim vremenima titotizma kod naivnog naroda.

Biće ponovo kako ono reče demokratski starac Fočo oko otcepljenja Kosova da će i odlazak Raške i Vojvodine u ruke separatista alavih suseda samo “demokratsko pitanje”. Još malo dok se promeni Ustav. Više se nećemo odupirati da dokažemo suprotno. Niti imamo sučim ni zašto ovako uneređeni. Danas analitčari otvoreno operišu sa pojmom “okupirana Srbija” kao svršen čin (doveka) a naprednog premijera, koji će navodno okrenuti brod ka spasonosnoj Rusiji čim uzmogne proturaju kao najmanje zlo u datim okonostima. Da li ?

Dragan Milosavljević

IZVOR: vidovdan.org