Crtica o EU i dvoazbučnosti u Srbiji

Polovinom 2013. godine Vladi Srbije stigao je novi uslov EU za dodeljivanje „datuma“: na zahtev zemalja, koje nisu u ovoj vesti imenovane, traži se od Srbije da se odrekne latinice kao jednog od tzv. „ravnopravnih pisama“, jer ne postoji ni jedna druga članica EU koja ima dva pisma. Takav zahtev usklađen je navodno sa potrebom kulturne ravnopravnosti svih država članica EU.

U tom zahtevu EU Srbiji još piše: „Istina je da je u Srbiji Ustavom samo ćirilica prihvaćena kao službeno pismo, ali je u istom tom ustavu definisano da latinica u svim drugim segmentima uživa potpuno ravnopravan odnos kao i ćirilica. Zemlje članice EU ovako nešto smatraju nedopustivim, jer ni jedan drugi ustav ne poznaje ovakvu klauzulu. Na taj način, Srbija bi imala neopravdano superioran jezičko-kulturni položaj u odnosu na ostale zemlje članice.“ (Ovde treba odmah reći da odredbom čl. 10. Ustava Srbije nije utvrđeno da latinica „uživa potpuno ravnopravan odnos kao i ćirilica“!)

TN od Bajčetinu, tzv. predsednik mučene Srbije, izjavio je u svom stilu da bi trebalo naći neko kompromisno rešenje koje ne bi uvredilo ni jednu stranu?! (Zaista smehotresno – da nije žalosno! Činjenica je da Srbija upotrebljava neovlašćeno krvatsku rogatu latinicu gajevicu, i to na svoju štetu?!) Vlastohlepci, očekivano, nemaju pojma o tome šta srbsko pismo ćirilica znači za srbski nacionalni identitet i za srbsku kulturu.

Bez obzira što se ovaj zahtev EU poklapa sa lingvističkom logikom i osnovama srbistike kao nauke o Srbskom jeziku, indikativno je da se EU uopšte interesuje za suštinske probleme srbistike i za istinu. To se do sada nikad nije dogodilo. Navikli smo na zahteve EU koji ruše srbski identitet i Srbiju kao državu. Osim toga, nisam do sada nikad čuo da se EU meša i u jezičke probleme članica, a nekmoli tzv. kvazi kandidata na koje i ne računa kao buduće članice.

Da se opet nešto nepovoljno iza brda valja po Srbe govori i navodno privatna izjava V. Dežera, šefa kancelarije EU za Srbiju, o tome da su Srbi „uzurpirali i ćirilicu i latinicu“ i da to predstavlja „kulturno uzurpiranje evropske baštine“?! Iako ovaj Dežer nema pojma ni o čemu, a pogotovo ne o filologiji i, naravno, nije nikad dobronameran prema Srbiji i Srbima, on je natuknuo u stvari nešto o pravim namerama EU.

Sasvim je sigurno da EU nema ni u primisli interes Srbije za naučno razrešavanje problema tzv. dvoazbučnosti među Srbima. Smrdi na to da EU smera na ovaj način da otuđi deo srbske kulturne baštine ispisane latinicom, pod prisilom ili bez nje, i da i na ovaj način Srbstvo i srbski identitet svede na tzv. srbijanstvo. Naravno da je u ovu mudroliju EU umešan krvatski kulturni obrazac, po kojem se srbski jezik govori samo u Srbiji, jer Srbi žive samo u Srbiji.

Nesumnjivo je da je sveopšti srbski interes da se izvrši konačna standardizacija srbskog jezika i da se, između ostalog, ćirilica naučno utvrdi kao jedino srbsko pismo. Međutim, imajući u vidu istorijske činjenice o vekovnom nasilnom širenju latinice među Srbima s obe strane Drine i na svim etničkim prostorima i ogromnu srbsku kulturnu baštinu koja je nastala na tom pismu i u tom kontekstu, Srbija i Srbi se nikada ne smeju odreći te baštine, bez obzira da li će krvatska ili EU zbog toga dobiti proliv ili ne.

Ne treba verovati EU ni kad darove donosi. Zbog toga bi najbolje bilo da smo ovo pitanje do sada već rešili – ali nismo, nažalost – odnosno da ga rešimo pre nego što se EU zaista uplete u njegovo rešavanje – jer to nikako po nas dobro biti neće.

U svakom slučaju, i EU je potvrdila osnovanost stava srbista da je jedino srbsko pismo – ćirilica.

Autor: Vidoje Marjanović