Цртица о ЕУ и двоазбучности у Србији

Половином 2013. године Влади Србије стигао је нови услов ЕУ за додељивање „датума“: на захтев земаља, које нису у овој вести именоване, тражи се од Србије да се одрекне латинице као једног од тзв. „равноправних писама“, јер не постоји ни једна друга чланица ЕУ која има два писма. Такав захтев усклађен је наводно са потребом културне равноправности свих држава чланица ЕУ.

У том захтеву ЕУ Србији још пише: „Истина је да је у Србији Уставом само ћирилица прихваћена као службено писмо, али је у истом том уставу дефинисано да латиница у свим другим сегментима ужива потпуно равноправан однос као и ћирилица. Земље чланице ЕУ овако нешто сматрају недопустивим, јер ни један други устав не познаје овакву клаузулу. На тај начин, Србија би имала неоправдано супериоран језичко-културни положај у односу на остале земље чланице.“ (Овде треба одмах рећи да одредбом чл. 10. Устава Србије није утврђено да латиница „ужива потпуно равноправан однос као и ћирилица“!)

ТН од Бајчетину, тзв. председник мучене Србије, изјавио је у свом стилу да би требало наћи неко компромисно решење које не би увредило ни једну страну?! (Заиста смехотресно – да није жалосно! Чињеница је да Србија употребљава неовлашћено крватску рогату латиницу гајевицу, и то на своју штету?!) Властохлепци, очекивано, немају појма о томе шта србско писмо ћирилица значи за србски национални идентитет и за србску културу.

Без обзира што се овај захтев ЕУ поклапа са лингвистичком логиком и основама србистике као науке о Србском језику, индикативно је да се ЕУ уопште интересује за суштинске проблеме србистике и за истину. То се до сада никад није догодило. Навикли смо на захтеве ЕУ који руше србски идентитет и Србију као државу. Осим тога, нисам до сада никад чуо да се ЕУ меша и у језичке проблеме чланица, а некмоли тзв. квази кандидата на које и не рачуна као будуће чланице.

Да се опет нешто неповољно иза брда ваља по Србе говори и наводно приватна изјава В. Дежера, шефа канцеларије ЕУ за Србију, о томе да су Срби „узурпирали и ћирилицу и латиницу“ и да то представља „културно узурпирање европске баштине“?! Иако овај Дежер нема појма ни о чему, а поготово не о филологији и, наравно, није никад добронамеран према Србији и Србима, он је натукнуо у ствари нешто о правим намерама ЕУ.

Сасвим је сигурно да ЕУ нема ни у примисли интерес Србије за научно разрешавање проблема тзв. двоазбучности међу Србима. Смрди на то да ЕУ смера на овај начин да отуђи део србске културне баштине исписане латиницом, под присилом или без ње, и да и на овај начин Србство и србски идентитет сведе на тзв. србијанство. Наравно да је у ову мудролију ЕУ умешан крватски културни образац, по којем се србски језик говори само у Србији, јер Срби живе само у Србији.

Несумњиво је да је свеопшти србски интерес да се изврши коначна стандардизација србског језика и да се, између осталог, ћирилица научно утврди као једино србско писмо. Међутим, имајући у виду историјске чињенице о вековном насилном ширењу латинице међу Србима с обе стране Дрине и на свим етничким просторима и огромну србску културну баштину која је настала на том писму и у том контексту, Србија и Срби се никада не смеју одрећи те баштине, без обзира да ли ће крватска или ЕУ због тога добити пролив или не.

Не треба веровати ЕУ ни кад дарове доноси. Због тога би најбоље било да смо ово питање до сада већ решили – али нисмо, нажалост – односно да га решимо пре него што се ЕУ заиста уплете у његово решавање – јер то никако по нас добро бити неће.

У сваком случају, и ЕУ је потврдила основаност става србиста да је једино србско писмо – ћирилица.

Аутор: Видоје Марјановић