ЦДМ: Српски поп у анти-НАТО кампањи, желе жупана, хоџу и рабина!

Ријечи Светог Петра Цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија и лично војно искуство током ког је осјетио НАТО “благодети”, навели су свештеника Српске православне цркве, иначе Катуњанина, Миајла Бацковића да уђе у руководство Уније за неутралност која ради против црногорског чланства у Алијанси. Тако нам је челник Уније, Гојко Раичевић, одговорио на питање шта један поп и с којим циљем ради у политичкој анти-НАТО кампањи. Раичевић додаје – он би волио да су с њима, осим свештаника СПЦ, и католички жупан, муслимански хоџа и јеврејски рабин.

Раичевић каже да је потпуно нормално да свештеник Бацковић, како грађанин Црне Горе, ужива сва права која му обезбјеђују Устав и закони.

“Бацковић је Катуњанин, судбински везан за Црну Гору у којој живи са породицом и потпуно је нормално да буде активан у одлучивању око једног од судбинских питања за будућност своју, своје породице и народа којем припада”, каже Раичевић.

Затим, одлука Бацковића је, каже Раичевић, у складу са Црквом и изјавама Амфилохија.

Митрополит се више пута обрушио на НАТО за ког је рекао да данас ради ради исто што и султани у своје вријеме, да је Алијанса национал-фашистички пакт који наставља дјело Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија, као и да НАТО служи боговима насиља и тираније Хермесу или Молоху.

Занимљиво је и то што је садашњи свештеник некад био и војник.

“Бацковић је као војник југословенске војске у елитној 63. падобранској јединици најбоље осјетио ‘благодети’ које носи НАТО и врло свјесно донио одлуку да да свој допринос да Црна Гора остане војно неутрална“, објаснио је Раичевић.

Он истиче да у Унији има мјеста за све вјере.

“Лично био бих срећан да су поред свештеника митрополије црногорско приморске и католички жупан, муслимански хоџа и јеврејски рабин”, каже Раичевић.

Професорка социологије религије на новосадском универзитету Зорица Кубурић за ЦдМ каже да је укључивање свештених лица у политику одраз немоћи, а не моћи.

„У неким вјерским заједницама се забрањује и вјерницима да се политички ангажује, док су у другим то подразумијева само по себи. Међутим, тешко је одвојити вјерско, друштвено и политичко. Тешко је такође одвојити приватну и јавну сферу, то се ипак све налази у једној личности. Но, мени се ипак чини да сама чињеница да су свештена лица организована и укључена у јавну дебату независно од званичне политике, више говори да је ријеч о немоћи него о моћи, и о одвојености вјерског од политичког, али не и од друштвеног“, каже она.

Кубурић објашњава да је религија друга страна политике.

“Не бави се искључиво духовним питањима, већ и овоземаљским проблемима. Било да утичу на вјернике директно и јавно или тајно у личним контактима, вјерске вође имају итекако утицај на народ јер се њима, према свим истраживањима, више вјерује него политичарима. Тако да се утицај не може избјећи”, каже она за ЦдМ.

“С друге стране, ако је ријеч о државној цркви, она опет утиче и то јавно и очекивано. Према томе, наша секуларизација и одвојеност религије и политике је само постављање граница између два система, али се они врло преплићу, од сарадње, неутралности па све до сукоба”, напоменула је она.

ИЗВОР: in4s.net