БРАНКО ДРАГАШ: О СТАЊУ СРБСКОГ ДУХА

Приморан сам, због свега што се дешава у нашем друштву, да напишем о стању србског духа и да објасним шта је данас задатак наше генерације, шта је обавеза србске духовне елите у одбрани нашег националног идентитета и духовности, јер, колико видим, србска духовна елита се потпуно изгубила у овом насталом општем програмираном хаосу који се намерно шири Србијом или се уплашила да се супростави злу, страхујући да не изгуби неке своје мале, ситне привилегије и користи.

О самом трагичном стању у нашем друштву, како економском, где расте библијско сиромаштво свакога дана све више и где народ, тражећи излаз да преживи, бежи из Србије у потрази за бољим животом, тако и духовној беди, која разара саме основе србског друштва, нема потребне да трошим велике речи, јер сви који живе у Србији, који воле Србију и који су забринути за судбину Србије, знају колико смо дубоко пропали и како су све моралне вредности бестидно погажене.

Србија је данас окупирана изнутра. Окупирали су је конвертити и домаћи издајници, који су уцењени од стране Великог Брата и морају да доследно спроводе у дело погубну неолибералну идеологију, која се у економској политици огледа у потпуној распродаји државних ресурса, друштвених добара и националног богатсвтва странцима, непресталном, прогресивном задуживању државе и уништавањеу домаће производње и извоза, на рачун перманетног раста увоза, све у намери да Србија изгуби  економску сувереност и независност, док се у духовној области уништава национални идентите и култура, непресталним наметањем истрошених западних друштвених вредности и подваљивањем инстант животних принципа комерцијалне цивилизације у банкротству.

Наметањем перверзних ријалити програма, величањем порнографије, простаклука, примитивизма, проституције, хомосексуализма, инцеста, уздизањем споловила на ранг ритуалног тотема, банализацијом политике и обесмишљавањем јавног деловања у корист својих похлепних, грамзивих и незаситих, прождрњивих нагона, губитак сваког моралног кодекса и принципа, бацање етике у баруштину смрдљивих мочвара, свођење живота на канализацију и громогласну грмљавину дебелог црева, цензура свих медија, свакодневно силовање јавности, наметање спорта, забаве и секса за врхунске принципе оболелог друштва, обесмишљавање здраве памети, доброте и поштења, убијањем у појам, исмејавање, изругивање, спрдање и подјебавање са свим традиционалним вредностима у друштву,моралним вредностима и културом древног европског народа, поробљавање заједнице и општа дебилизација, кретенизација и инфантилизација друштва, све то заједно је стратегија издајничког режима да потпуно уништи наш национални и културни идентитет,да изврши геноцид над Србима, да нас понизе, увреде, казне, поробе и да нам сруше понос, жељу и вољу да се боримо за духовни опстанак србског народа.

Унутрашња окупације је гора од спољне окупације завојевача, јер подло скрива колонијалну експлоатацију и империјалну поробљеност, пошто домаћи издајници  доследно спроводе  све планове наших непријатеља, скривајући се иза демагошких флоскула о заштити националних и државних интереса. У досадашњој нашој историји нисмо имали овакав тип поробљавања Срба, па отуда наше данашње несналажење у изналажењу начина како да се супроставимо узурпаторима.

Када су нас освајали страни завојевачи, без обзира под којим све идеологијама и заставама долазили да казне непокорне и слободарске Србе, онда су Срби знали да такво стање окупације не може вечно да траје, да зулуми злих Османлија имају неки  свој вакат, да слобода сигурно долази и да нико не може да сломи слободарску природу Срба, макар Германи измислили и најсавршеније концентрационе логоре и чинили најсвирепије масакре над Србима, постојала је дубоко у народу једна пркосна , древна историјска свест да смо ми на овим подунавским просторима хиљадама година уназад, да смо свикли и навикли на свакакве недаће, да имамо божанску снагу да трпимо и истрајемо, јер знамо да нас нико неће споља моћи да освоји, покори и уништи.

Проблем настаје са овом данашњом, подлом и опасном унутрашњом окупацијиом, меканом колонизацијом, која се одвија без испаљеног метка, без присуства страног војника у чизмама,без концентрационих логора, без набијања на колац и колективног масакра, него све тече демократски коректно и намештено, све је неолиберално умивено и сређено као у глупим и досадним рекламама за шампоне и женске улошке, све је лоботомирано и контролисано, пере се национална свест и убацују нови потрошачки чипови, задужују се грађани да не могу терет доспелих валутних клаузула да издрже, товаре се великим теретом бесмислених дневних информација, остају без посла и падају у депресију, губе веру у могућност постојања праведног друштва, не верују да има поштених и добрих људи, отуђују се једни од других, повлаче у себе и дозвољавају да политички олош манипулише њиховим душевним растројством, убеђујући их да им нуде најбоље рецепте за њихово коначно поробљавање и покоравање моћном корпоративном фашизму.

Како се борити против унутрашње окупације?

На исти начин као и против стране окупације. Потпуно је неважно ко нас је окупирао, важно је да се ослободимо тоталитарног устројства окупационог режима. Важно је да срушимо тоталитаризам и да обновимо све вредности хуманистичке заједнице.

Дакле, прво начело покрета отпора мора да буде – СМРТ ТОТАЛИТАРИЗМУ!

Нема сарадње са окупатором!

Нема преговора са онима који су нас поробили.

Нема нагодбе, трговања и коалиција са злом.

Наша борба мора да се заврши рушењем тоталитаризма и протеривањем окупатора.

Наш свети циљ је изградња – ХУМАНИЗМА!

Слободне заједнице слободних и различитих људи.

Ако смо ово разумели и прихватили, онда је остало да се понашамо у оквиру постављених циљева.

Погрешно је мислити како се Хуманизам може остварити шпекулативним преварама тоталитарног система.

То, господо другови, није могуће!

То је неодржива супротност у самом систему кога хоћемо да створимо.

Понављам, ради бољег разумевања, не рестартујемо тоталитарни систем тако што му дајемо ново име и нове људе за нову превару.

То данас, после свих превара, више није могуће, јер нам је догорело до ноката и немамо више ни живота ни времена да слушамо нове преваранте.

То не разуме лажна, самопрокламована опозиција тоталитарном издајничком режиму.

Они су само друга страна зла тога истог режима.

Уостало, зар сви они нису већ били на власти?

Имали су прилике да сруше и демонтирају тоталитарни ситем, али ти преваранти и згртачи новца то нису урадили.

Њихово време је прошло и покушаји неких наивних интелектуалаца, који имају добре намере и који су родољуби, да руше тоталитарни режим са опозиционим преварантима и згртачима новца је илузоран и узалудан посао.

Све да се и успе у томе да се сруши Луди Вучић, неће се срушити тоталитаризам.

И ту је та непремостива граница између политичког олоша свих идеологија и  мене. Граница коју не дозвољавам да се пређе. Граница која је линија фронта.

Не може се тоталитаризам да се сруши новим тоталитаризмом.

Једини начин да се сруши тоталитаризам у свом темељу, да се ситемски, трајно сруши, како бисмо изградили Хуманизам, једини начин да обновимо Заједницу је да успоставимо МОРАЛНЕ ПРИНЦИПЕ.

Без обнове МОРАЛА, нема спаса Србије.

Обнову морала морају да носе морални људи.

У садашњој политици нема морала, јер нема моралних људи.

Политичко проституисање је створило општи политички куплерај.

Свако може са сваким, јер теже само томе да се преваром домогну власти.

Њихов циљ није бољитак заједнице, него освајање власти.

Ако циљ оправдава средства, како тврде практични макијавелисти, онда је Морал  једино средство да се оствари Хуманизам.

Ако смо и ово разјаснили, онда се поставља питање – имамо ли ми моралне људе?

Имамо.

Где су ти морални људи?

Свуда око нас и не припадају ниједној политичкој секти.

То су људи који се нису упрљали у политичкој каљузи.

То су људи који данас једини могу да спасе Србију.

Само њима верујем и зато пишем ове редове.

Ослобађам их од страха и будим њихову успавану савест.

Позивам на борбу и удруживање.

Позивам да урадимо оно што је историјска и морална обавеза наше генерације.

Све остало што радите је бежање од ове историјске одговорности.

Крајњи смисао живота је баш у овој нашој, заједничкој борби.

У хиљадугодишњем забораву светли само једно име- СРБИ!

Наша обавеза је да сачувамо то име заборава.

Да ли треба да пишем о Моралним принципима?

Мислим да је то сувишно, јер се ништа није променило хиљадама година уназад. У нашој древној свести постоји сећање на Златно доба када три хиљаде година није било рата, када се није знало за реч –оружје, када је Заједница дисала једним плућима и када смо сви били једнаки у нашој различитости.

Само треба да успоставимо оно што смо заборавили.

Само требамо да се вратимо својим коренима и својој традицији.

И још нешто, врло важно.

Морална обнова је кључна за спас Србије.

Економски ћемо ми препородити Србију и први ефекти ће се видети већ после прве године рада Владе националног спаса, али за моралну обнову нам треба много више рада, стварања, стрпљења и одрицања.

Морал се мора генерација да чува и брани од кварења.

Београд, 18.06.2017

Извор: dragas.biz