Bojana Tankosić: Zašto naša Srbija ne rađa decu?

Postavljaju se uvek aktuelna pitanja: „Zašto naša Srbija ne rađa decu?“ Za sve obične ljude deca su smisao života, dar od Boga, blagoslov. Tek kad dobijemo decu postajemo ljudi, dobijamo volju i želju za borbom. Pa zašto ih onda nema? Zašto izumiremo kao narod? Uvek teška srca postavljamo ta večita pitanja. Boli nas situacija u kojoj se nalazi naš narod, država. Mora da nas boli, jer joj doprinosimo! Okrenuli smo leđa istinskim, pravim vrednostima koje nas upozoravaju. Govore nam u našim srcima, dušama, a mi ih ignorišemo. Gde je to poštovanje starih dobrih Srbskih vrednosti u praksi?

Nedostaje nam poslušanje, poštovanje, tradicija i način života naših roditelja i naših starih. Trudili su se da nam pokažu primerom o vrednosti porodice, o vrednosti dobrog starog patrijarhalnog vaspitanja.

Bojana Tankosić

Mi danas nemamo ni kulturu izražavanja, a pitamo se zašto nestajemo. Tužno je to, jer kako čovek da radi veće i bitne stvari u životu, ako ignorišemo one jednostavne i osnovne!? Treba da se vratimo osnovnim korenima naše kulture, tradicije, naše vere, pisma i jezika i osnovama običnog skromnog života. Ako se pitate ko sam ja, reći ću vam. Ja sam samo obična žena i majka. Vodim svoju bitku kroz svoju Pravoslavnu veru za svoju porodicu. Kakvu ulogu žena treba da ima nego tu da rađa, osnuje sa suprugom svoju porodicu. Zajedno se borimo za opstanak porodice, a tako se svi mi borimo za našu otadžbinu. Znači, sve kreće od kuće, porodice.

Danas je mnogo iskrivljenih pogleda na porodicu. Najgora vrsta napada, za mene, je abortus, čedomorstvo. To je jedno veliko zlo koje doprinosi, možda najviše u ovo vreme, našem izumiranju. Nema izgovora za to delo! Dete koje žena dobije na dar treba da prihvati, rodi, voli. Previše brinemo o novcu, novac može da se zaradi. Previše brinemo o svemu materijalnom, jer sve može ali i ne mora da se obezbedi. Pitanje je šta nam je zaista neophodno. Ne trebaju deci najskuplje, najbolje marke patika, garderobe, brdo najskupljih igračaka, raskošna i obilna hrana. Ne treba to nikom. Nismo tu da ugađamo sebi i drugima pa i našoj deci na taj način. Treba da prihvatimo da sve može biti skromnije, u skladu sa našim mogućnostima, zaradom.

Treba da se volimo, širimo, pomažemo, radimo i brinemo jedni o drugima. Pokretač svega treba da bude ljubav, a ne stvari, novac, imetak, bogatstvo. Sve stvari su pokretač duhovnog izopačenja. Evo konkretan primer: televizija i ostali mediji. Težimo da imamo najskuplje kompjutere, telefone, televizore, a sve to ne pridonosi našem duhovnom poboljšanju. Imamo donekle neke koristi, ali šta je to naspram svih loših strana. Zatrpani smo rijaliti programima po zapadnom sistemu koji nas zamajavaju i udaljuju od života, svega. Svuda je dostupna pornografija, psovke, slušamo i gledamo kič. Sve nas to odvraća od pravog puta.

Pored svega toga, vodi se loša politika koja u naše zakone i institucije uvodi nemoral. Kad smo mi to kao narod sa takvim nekadašnjim vrednostima, sa takvom istorijskom prošlošću, dozvolili da padnemo tako nisko? Dopustili smo i uveli „parade tzv. ponosa“, da se borimo za abortuse, za legalizaciju droge i genetski modifikovane hrane. Za koga to radimo? U čijem je to interesu? Sigurno ne u našem i u interesu naše dece, budućnosti, naroda. Treba da se probudimo i menjamo sve u korenu! Celu političku scenu, zakone, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo. Zarad nas samih, našeg opstanka. Treba da rađamo decu i učimo pravim vrednostima i zajedno da težimo borbi za bolji život svih nas. Deca stvaraju ljude od nas odraslih. Tek tad osećamo tu potrebu da se trudimo, borimo. Za početak uvek treba da se krene od samog sebe. Da menjamo sve što se može. Živeli na selu ili u gradu, svi mi možemo poboljšati sebe, dal po pitanju, obrazovanja, posla itd. Ali ništa to ne treba da utiče na stvaranje porodice.

Srećna sam što me okružuju mnoge porodice sa većim brojem dece. I što je veći broj dece, više se poštuju, više obaveza imaju, slušaju, pomažu. To je za ponos. To je prava motivacija, jer čovek vidi šta je to što nam treba, šta je to što nas čini boljim ljudima, pokreće nas To su deca! Treba svi da imaju taj ponos, smisao i dragocenost života. Ne smemo da budemo sebični, da živimo samo za sebe ili svog partnera. Bog nam dao da se širimo, stvaramo svoj mali svet, porodicu. Život nam je dat da ga širimo, stvaramo i delimo u dobru. Deca su najveća tajna sreće! To vam može potvrditi svaka žena ostvarena u materinstvu. Dozvolimo sami sebi tu nesebičnost, da osetimo tu vrstu sreće.

 

Izvor:SKK