„BOJ“ ZA KOSOVO – POSLE „BITKE“

Danas, kada je već sve briselskim potpisivanjima
pozavršavano oko proterivanja države Srbije s KosMeta i
između podignuta državna granica sa carinom – ostalo je još
samo da se prebaci odgovornost na – kobajagi „pitani“ narod –
pozvan na „unutrašnji dijalog o Kosovu“! A, kako mi se čini –
rešenje je izgleda već palo…?!

Ovaj „unutrašnji dijalog o KosMetu“ – sve mi nekako miriši da je već, iza
vašingtonskih vrata, prilikom poslednjeg Vučićevog boravka kod tih srpskih
potvrđenih prijatelja, pao dogovor o sudbini naše južne pokrajine, s obzirom na to da je
njegov autorski tekst pod naslovom „Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o
Kosovu“– puknut u javnost 24. 07. – ni nedelju dana po povratku?! A taj „dijalog“, prema
svim oglašenim tumačima i mudracima do sada, samo je, izgleda, ispitivanje, zamajavanje
i prepakivanje svesti naroda, kako bi se prikrilo već dogovoreno i zapečaćeno rešenje
koje Srbi – kao veliki „uspeh“ – treba da progutaju?! Četiri godine posle potpisivanja
Briselskog sporazuma, danas kada je već sve pozavršavano oko proterivanja države
Srbije s KosMeta i između podignuta državna granica sa carinom – ostalo je još samo
da se prebaci odgovornost na – kobajagi „pitani“ narod – pozvan na „dijalog“?!
Po sadržaju pisma nazire se i dogovorena trgovina po kojoj će se, izgleda, voditi
„bitka“ za ono malo severnog dela, gde su u zbegu koncentrisani kosmetski Srbi, a ono
ostalo 90% okupiranoga, biti predato na poklon Šiptarima?! To sramno poklanjanje i
odricanje, biće prikazano kao davanje za nekakvo, kao „dobijanje“?! E, moj problem je, baš,
sa tim „dobijanjem“?!
Da li sam u pravu ili ne, najbolje se vidi kroz analizu Vučićevog „poziva na
dijalog“! On nam otvara oči i kaže da je sad ili nikad, vreme „da kao narod prestanemo
da kao noj zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi
da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći
ono što smo davno izgubili“?! Što u prevodu znači da smo KosMet „davno izgubili“ te
da se naša „bitka“ treba svesti na ono malo severnog dela i milost okupatora?! To je ta
glavna rečenica u kojoj je naslikana sudbina KosMeta, koja se dalje u tekstu samo
razrađuje i narod ubeđuje da dogovoreno proguta!
Tu je i zamena teza, uz prebacivanje
krivice na Srbe: „Još od 1878. godine od stvaranja takozvane Prizrenske lige, mi Srbi
nismo želeli da budemo dovoljno odgovorni da razumemo snagu i želje Albanaca“?! A gde
je tu, prijatelju, razumevanje, težnja, plan i želja srpskoga naroda – i koji „mi“?! Gde su
vođe koje su pozvane za takav plan i snagu – umesto ove ogromne snage koju ste upregli u
stvaranje plana za gušenje srpskih želja i interesa?!
Uz poziv na ujedinjenje tu je i obećanje „koristi“, pa je zato potrebno, „kao nikada
do sada, da svi zajedno pronađemo odgovor. I to onaj koji će biti trajan, koji će
isključiti sukob kao opciju, i koji će svima na ovim prostorima doneti korist“?! Je li
to ono iz one ključne rečenice „ da ne dopustimo sebi da nekome predamo ono što
imamo… i da ne čekamo ono što smo davno izgubili“?! Znači, pokrijmo se po ušima,
ćutimo, budimo srećni sa mrvicama – ako nam ih uopšte i udele – ostavimo im ono što
su okupirali i oteli, u suprotnom, eto ti sukoba ako se drznemo da nedamo naše, jer
Šiptari pod pretnjom sukoba neće oteto da vrate, a mi ćemo trajno, zarad mira, dići ruke
od KosMeta i – „svima na ovim prostorima doneti korist“?! Koja je tu naša korist među
tim „svima“ i u čemu se ona sastoji, ako se samo naše komada? I o kakvom trajnom miru
Vi govorite, dajući rešenje koje izaziva kolektivnu frustraciju, poniženje i osećaj
gubitništva u srpskom rodu, aminujući Šiptarima sve beskrupuloznosti okupacije,
otimačine i bestijalnosti – i to na prostoru koji nije samo puka teritorija – KosMet je
identitet, temelj, zavet – svetinja odakle izvire srpska vertikala?!
Teret odluke – za koju je Vučić umislio da je njega zapala da je donese, i to bez
obzira na posledice – opisuje kao teško stanje u kojem je potrebna „glava stalnog
razmišljanja, srce koje je hladno na preterane emocije i ruke uprljane kompromisima, i
našim i albanskim“?! Odlično! A gde je tu albanski kompromis?! Pokažite nam makar
jedan primer tog njihovog kompromisa da vidimo šta je tu za Vas albanski kompromis?!
Je li to udvaranje Šiptarima da se smiluju i odustanu od ono malo severnog dela našega
KosMeta, a vi ćete im za taj „kompromis“ aminovati oteto i – još ih nagraditi
garantovanjem trajnog mira – kako bi bezbrižno uživali u okupacionom proširenju?!
U pismu se otkriva i razlog koji stoji iza ove trgovine, koji počinje izokola
rečenicom da je „došlo vreme da Srbija pobeđuje bez sukoba“, te kako „svi putevi
političke saradnje i ekonomskog napretka bili bi otvoreni za Srbiju. Vrata Evropske
unije takođe. U protivnom čuvaćemo konflikt čiji smisao ne razumemo“?! Divno! A
cena?! Kolika je cena, gospodine?! Da li je iko, ko je u EU ušao, toliku i takvu platio –
poklanjanjem i smanjivanjem svoje teritorije za više od jedne sedmine, uz progon i zločin
nad narodom?! Pa, Britanci su pod Margaret Tačer potegli svu mornaricu i podigli
borbenu gotovost na prvi stepen zbog teritorije Foklandskih ostrva, udaljene od
Londona na hiljade kilometara i nekoliko stotina ovaca i nešto malo „čobana“ tamo,
zato što Foklande – samo smatraju – svojima, jer su ih kolonizirali…!
U pismu, naravno, nisu zaobiđena ni „naša deca“: „Da bi naš napredak bio stalan
i održiv, moramo, ako ništa drugo, bar da pokušamo da razrešimo kosovski (Gordijev)
čvor, a ne da se krijemo i najteži teret ostavimo našoj deci. Živeti, znači ljubiti
zemlju po kojoj koračaju deca, a ne samo hvaliti se pobedama svojih dedova“, zaključuje
Vučić!!! Sjajno – samo da nije bilo pobeda naših dedova, mi – njihova deca – danas, malo
bi šta od svoje teritorije imali da ljubimo?! Da su oni tako olako rasparčavali
otadžbinu, umesto svoje, potomci bi im ljubili tuđu zemlju, kao što će, pod zaslugama
ovdašnjih vođa, ubuduće, izgleda, ljubiti osakaćenu Srbiju bez KosMeta i ko zna bez čega
još sve…?! Nije tu problem sa dedovima i decom onih koji se olako odriču KosMeta –
deca su im obezbeđena, a dedovi, ako su „njihov gen“ – neće im zameriti! Ali – svoje
interese, ucene i obećanja – nemojte kriti iza naše dece i dedova!!! Uostalom, ko je pa to
vama „objasnio“ da ste baš vi Bogom dani da – sad ili nikad – završite s KosMetom za
sva vremena?! Evo, ako je sila jaka pa da vam narod danas i progleda kroz prste, ali –
istorija neće!!! A ni nama – ako vam to dozvolimo!!! Ako ne može da se odveže, Gordijev
čvor se ne seče na svoju štetu i ne naziva rešenjem – nego se odgovorno radi na trenutku
kada će moći!
Vučić u pismu tvrdi: „Srbija danas je uvažena svuda u svetu…“ – Odlično! Ja
apelujem da se to i direktno proveri stavljanjem KosMeta na posebni pregovarački sto na
kojem će se pokazati to uvažavanje Srbije, zaustavljanjem Šiptara u agresiji i okupaciji
i primoravanjem na princip reciprociteta po Međunarodnom javnom pravu da – za ono
što dobiju od srpske zemlje – taman toliko svoje daju!
Ovaj „poziv na dijalog“ pohvalio je ceo Zapad, krsteći ga kao „odličnu
inicijativu“ i „novi realizam u odnosima Kosova i Srbije“ – naglašavajući da je za njih
jedini pozitivan ishod započetih briselskih pregovora Beograda sa Šiptarima
„uzajamno priznanje dve zemlje“?! To je ta cena za ulazak u EU?!
A tek oduševljenje svih bitnijih Šiptara i njihovih medija – širom „velike im
Albanije“ za koje je ovaj tekst – „prihvatanje istine o nezavisnosti i suverenitetu
Kosova“?! Albanski premijer Rama diže Vučića u nebesa, jer su „poslednjih godina
preduzeti koraci koje nisu zamišljali ni najveći optimisti“, pozivajući ga još samo da
i formalno prizna „Kosova“, što bi bilo „jasno rešenje na putu iz mračnog tunela ka
svetlosti“?! E, to je „kompromis“!!!
Odlazeći šef takozvane diplomatije „Kosova“ Enver Hodžaj kaže da je ovaj plan
Vučićev dobrodošao kao „preokret u politici Srbije prema svojoj zemlji… prihvatanju
istine o nezavisnosti i suverenitetu“! I on, kao i Vučić, smatra da će to „otvoriti put
za društveno pomirenje, regionalnu saradnju, evropske integracije i međunarodnu
afirmaciju“?!
A tek Brozova uzdanica, komunistički omladinski kadar i nekadašnje naše
bratstvo i jedinstvo, a sada savetnik Hašima Tačija – Azem Vlasi, kako je oduševljen
Vučićevim „prihvatanjem realnosti Kosova“! Tvrdi, on je „učinio prvi važan korak ka
napuštanju zablude“ u srpskoj javnosti u koju je gurnuo mrski Milošević „da je Kosovo u
Srbiji“! To je „istorijsko osvešćenje“, a ne „prizivanje mitova pokličima ne damo
Kosovo“?! A, svaka ti čast, majstore?! To se zove principijelnost i ostanak na Brozovom
putu!
Za Bedžeta Pacolija, lidera Alijanse za novo „Kosova“, ovo „otvara put ka
normalizaciji odnosa između dve zemlje“, što će zatvoriti i pitanje nestalih osoba kao
„ozbiljnu ranu za mnoge porodice širom Kosova“…! Ma, pravi trenutak da Srbi prihvate
potpunu kapitulaciju, koja se finijim jezikom zove „prihvatanje realnosti“?! Ostalo je
još samo da se „prekreče“ fasade svih „žutih kuća“ – bljesnu druge boje i sve padne u
zaborav…
Ako ste mislili da su izostale unutrašnje pohvale iz reda rektalnog učepljenja,
gde nanizani stoje koalicioni partneri, analitičari i mudraci od zadatka – grdno se
varate!
Sadašnji nam šef diplomatije Dačić (inače, kao tadašnji premijer, prvi je
potpisnik Briselskog sporazuma 19. aprila ’13. godine) naslanja se na Vučićev tekst i
otvorenije predlaže razgraničenje koje je zamislio kao podelu našeg sa Šiptarima i
kaže kako će to „davanje i dobijanje biti najteži zadatak u celom procesu“?! A gde,
prijatelju, kumim te Bogom, tu vide „dobijanje“, ako si naumio da deliš naše sa
okupatorom – šta je tu dobitak?! Šta je to što će Šiptari i Albanija dati Srbima i
Srbiji od svoga u toj podeli?! Šiptari će nama „dati“ deo od našega i ostalo naše
prisvojiti?! Sve oposlili unutar srpske teritorije, a okupaciona šiptarska država
Albanija ostaje netaknuta i još uvećana za okupiranu srpsku zemlju?! To je za vas
dobijanje – priznavanje okupacije, kapitulacija i predaja državne teritorije!!! Ma,
trgovina vam je, baš, za istoriju?!
U svim ovim „patriotskim“ predlozima, negde najbezočnije, najpokvarenije,
najlicemernije i najsramotnije od svih, čini mi se da je „rešenje“ da se, eto, za gubitak
KosMeta – Srbi i Srbija „uteše“ pripajanjem Republike Srpske?! Ovde ima čitava jedna
gomila patriotskih analitičara koji nas za otimanje srpskog teše – nudeći nam sad
borbu za pripajanjem Srpske! U svim „rešenjima“ – srpsko za srpsko?! Pa, gospodo
mislioci – Srbi su u građanskom ratu u BiH 90-tih dali preko 30.000 svojih života da
bi ostali Srbi, govorili srpski i imali Srpsku i – izborili to!!! Sad vi – beogradske
patriote – tešite vaskoliki srpski narod kako ćete – pospremljeni u odela i kravate –
neki ispred dirigovanih kamera, a neki naoružani olovkama za briselskim stolom –
„prihvatiti kosovsku realnost“, a zauzvrat se „boriti“ da dobijete – ono što je inače
srpsko i već izboreno, ali ne izdajom, nego onim što je najskuplje – srpskim životima?!
I na taj način pripisati sebi zasluge, a srpskome narodu zamazati oči – da dobija ono
što je inače već dobio – kako ne bi video strašni gubitak i izdaju u ovom sadašnjem –
vašem „bojnom polju na Kosovu“?!
Pored ovih tražitelja rešenja – ima i onih koje niko ništa ne pita, jer se ne
odriču KosMeta! Ovi pitani, sve adute su potegli, od „naše dece“ pa do najjačeg –
života i smrti – jer „Srbija ne može i neće više ratovati“, a kao ovi koji neće da
potpišu kapitulaciju, priznaju okupaciju i odreknu se najsvetijeg mesta – e, ti su
automatski „za rat“?! A kad ti tu etiketu zalepe – onda si ga, prijatelju, završio sa
svojim „dijalogom“ za KosMet! Svi ti dokazani „mrzitelji“ rata, poput Zapada i
Šiptara, pa ćeraj sve do njihovih slugu među Srbima, kojima ne smetaju pretnje ratom
gazda im širom Planete – ima da te drže na gotovs i samo da čekaš ono vojničko – pali?!
Sa ovima iz druge grupe – razgovora nema! Eventualno može samo da se ospe paljba
po njima, ako baš zapnu da se protive ovome sramnom poklanjanju?! Inače, najčešće, ih
ignorišu! Niko ih na dijalog i ne poziva – bez obzira što su i oni „unutrašnji“?! Ne
traže im mišljenje, jer mišljenje suprotno njihovom – smeta dijalogu?! Dijalog može
samo među njima istomišljenicima?!
I ja sam u toj drugoj, etiketiranoj grupi, a zamislite, imam čak i predlog rešenja
srpsko-albanskog sukoba koji je – „za šokirati se“ – jer nije izdaja, i zasniva se na
principu reciprociteta! Još pre nego što je, briselskim sporazumom 19. aprila ’13.
potpisan prvi korak – davanja bez dobijanja – napisala sam, mesec dana ranije, 11. marta –
„Predlog rešenja srpsko-albanskog sukoba“ – i postavila ga na naslovnoj strani svoga
sajta! Predlog se sastoji od teksta i mape koji objašnjavaju rešenje i kako doći do njega!
Mapa je profesionalno napravljena i tako postavljena da, kada se otvori ceo tekst, može
se klikom na njoj uvećavati i precizno sagledati razgraničenje Srba i Albanaca po
principu reciprociteta, što je i jedino pravo „dobijanje i davanje“ i jedini mogući put
pravednog, a time i trajnog rešenja koje garantuje dobrosusedstvo i mir! Sve ostalo je
kapitulacija, koja stvara kolektivnu frustraciju gubitničkog naroda, koja je
nepogrešivi recept za pripremu – krvavog sukoba i rata – kad tad!!!

Milijana Baletić: