БО(А)ТИНЕ У РУКАМА КОЛОНИЈАЛНЕ УПРАВЕ

Пише: Др Јована Стојковић

Већ дуги низ година сваки иоле промућурнији Србин осећа да „његова“ власт ради на његовом нестанку. На задатку да ово његово осећање не пређе у рационалну спознају, ударнички раде поклоници најмлађег заната на свету (у етичко – моралном смислу блиском оном најстаријем) – БОТОВИ! (За неупућене, то су они који народ убеђују да су грчеви од глади заправо лептирићи у стомаку кад угледаш Вођу и да рак немаш због нуклеарног отпада који је расут по нашој земљи, води и ваздуху, већ зато што си свиња са лошим навикама и глупан који не иде на „скрининг прегледе“, као и да је сваки новопотписани споразум са NATO-ом корак ближе војној неутралности)

botovi

Многи од нас живели су у заблуди да власт и није баш толико издајничка и да ће имати бар мало обзира према нашем биолошком опстанку (иако, судећи по аналогији са косметским Србима никаквог рационалног разлога за то није било). Како свако прогледа када му маца закуца на вратанца, схватила сам, доста касно, да су марионете на државним функцијама заклети непријатељи мога рода и порода.

За мене је била отрежњујућа чињеница да су ови напред поменути одлучили и изгласали да мојој деци, поред оба родитеља лекара, могу присилно убризгати производ белосветских фармацеутских кућа без питања, без било какве одговорности и без имало стида којег није имао ни неизабрани и ничим изазвани „заштитник грађана“, који је као крајњу меру одбијања убризгавања производа фармацеутских кућа у тело сопствене деце навео одузимање деце!

Излаз из овог проблема могaо је имати два решења: лакше и сигурније које је познато свима који су имали посла са корумпираним делом здравства и друго, теже и трновито, са бројним могућим негативним последицама

vakcine

Психоаналитички гледано, очигледно је да је одабиром овог другог задовољен мој мазохистички део, али тамо где психоанализа није подигла свој мрачни поглед загледан у силе несвесног, тамо се налази Правда и Истина која тражи да буде посведочена од оних који су свој овоземаљски свињац оплеменили перспективом вечности.

И не говорим ја ово, браћо, зато што сматрам да сам ја та призвана, већ зато што сматрам да смо то сви ми! У време гебелсовске пропаганде и луциферијансе лажи станимо пред б(ск)отове и кажимо: гладан сам, понижен сам, болестан сам, не дам ти дете, не дам ти достојанство, не дам ти отаџбину!

Као и сваки демон, они беже од Истине, али се враћају са још седам својих сабораца да „лајкују“, на пример, како ти након двадесет две године школе не знаш ништа, како си срамота за професију јер се позиваш на етичке постулате исте, како си луд, како ти смрде ноге и како си политички амбициозан. О, да, ово последње их највише плаши, да некада у овој земљи не дођу неке друге снаге које ће њихове газде питати зашто су крали, лагали и вршили геноцид над сопственим народом. Тада ће њихова „виртуелна вредност“ са све њиховим газдама отићи у политички провалију, баш као и гадаринске свиње.

Актуелно је њихов положај веома блажен. Они су џелати противника антинародних закона које доноси антинародна скупштина, чије спровођење помаже антинародна полиција, чије постојање оправдавају антинародни стручњаци, а чије кршење кажњавају антинародни судови. И сви су умрежени по систему пријатељи-браћо-кумови, али и заједничке газде и финансијери су значајан кохезиван фактор.

Тако је, на пример, истакнути заговорник присилне вакцинације, али и покретања питања занемаривања деце у случају невакцинисања, истовремено и председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, коме би ваљда требало да се обратимо због кршења медицинске етике у случају присилне вакцинације. И поред става Хрватског љечничког збора да је присилна вакцинација у супротности са медицинском етиком и да је лекари могу одбити, наша стручна јавност, која нас на крилима кроатофилије стално кори што нисмо довољно просвећени као што су наше комшије, по овом питању (мудро) ћути. Додуше, на скупштинском одбору за здравље стручњаци су и осмислили начин да пилатовски проперу ручице и да елиминисање противника присилне вакцинације препусте поклоницима најмлађег заната. Значи, организација на државном нивоу, за наше паре.

Али, мало су се заиграли… Њихова проститутска логика не може да појми  да ико може да се бори за неки циљ, а да му неко није платио или наредио. Они мученици никада неће осетити шта значи имати свету дужност да се брани данас своје дете, да би лакше сутра било да се одбрани унуче. Они никада неће осетити радост избора да се буде са слабијим и потлаченим само зато што је тај избор исправан. Они имају мале шансе да схвате зашто су блажени прогнани правде ради. Они су јаки док год газде дозволе да њихов пријатељи-браћо-кумови картел хара Србијом.

Зато се они и боје Истине и упрежу б(ск)отове да је упрљају. Али тамо где и један зрак светлости уђе, више није мрак. Потребно је само да затворимо стомаке за њихове помије и отворимо врата срца…