BO(A)TINE U RUKAMA KOLONIJALNE UPRAVE

Piše: Dr Jovana Stojković

Već dugi niz godina svaki iole promućurniji Srbin oseća da „njegova“ vlast radi na njegovom nestanku. Na zadatku da ovo njegovo osećanje ne pređe u racionalnu spoznaju, udarnički rade poklonici najmlađeg zanata na svetu (u etičko – moralnom smislu bliskom onom najstarijem) – BOTOVI! (Za neupućene, to su oni koji narod ubeđuju da su grčevi od gladi zapravo leptirići u stomaku kad ugledaš Vođu i da rak nemaš zbog nuklearnog otpada koji je rasut po našoj zemlji, vodi i vazduhu, već zato što si svinja sa lošim navikama i glupan koji ne ide na „skrining preglede“, kao i da je svaki novopotpisani sporazum sa NATO-om korak bliže vojnoj neutralnosti)

botovi

Mnogi od nas živeli su u zabludi da vlast i nije baš toliko izdajnička i da će imati bar malo obzira prema našem biološkom opstanku (iako, sudeći po analogiji sa kosmetskim Srbima nikakvog racionalnog razloga za to nije bilo). Kako svako progleda kada mu maca zakuca na vratanca, shvatila sam, dosta kasno, da su marionete na državnim funkcijama zakleti neprijatelji moga roda i poroda.

Za mene je bila otrežnjujuća činjenica da su ovi napred pomenuti odlučili i izglasali da mojoj deci, pored oba roditelja lekara, mogu prisilno ubrizgati proizvod belosvetskih farmaceutskih kuća bez pitanja, bez bilo kakve odgovornosti i bez imalo stida kojeg nije imao ni neizabrani i ničim izazvani „zaštitnik građana“, koji je kao krajnju meru odbijanja ubrizgavanja proizvoda farmaceutskih kuća u telo sopstvene dece naveo oduzimanje dece!

Izlaz iz ovog problema mogao je imati dva rešenja: lakše i sigurnije koje je poznato svima koji su imali posla sa korumpiranim delom zdravstva i drugo, teže i trnovito, sa brojnim mogućim negativnim posledicama

vakcine

Psihoanalitički gledano, očigledno je da je odabirom ovog drugog zadovoljen moj mazohistički deo, ali tamo gde psihoanaliza nije podigla svoj mračni pogled zagledan u sile nesvesnog, tamo se nalazi Pravda i Istina koja traži da bude posvedočena od onih koji su svoj ovozemaljski svinjac oplemenili perspektivom večnosti.

I ne govorim ja ovo, braćo, zato što smatram da sam ja ta prizvana, već zato što smatram da smo to svi mi! U vreme gebelsovske propagande i luciferijanse laži stanimo pred b(sk)otove i kažimo: gladan sam, ponižen sam, bolestan sam, ne dam ti dete, ne dam ti dostojanstvo, ne dam ti otadžbinu!

Kao i svaki demon, oni beže od Istine, ali se vraćaju sa još sedam svojih saboraca da „lajkuju“, na primer, kako ti nakon dvadeset dve godine škole ne znaš ništa, kako si sramota za profesiju jer se pozivaš na etičke postulate iste, kako si lud, kako ti smrde noge i kako si politički ambiciozan. O, da, ovo poslednje ih najviše plaši, da nekada u ovoj zemlji ne dođu neke druge snage koje će njihove gazde pitati zašto su krali, lagali i vršili genocid nad sopstvenim narodom. Tada će njihova „virtuelna vrednost“ sa sve njihovim gazdama otići u politički provaliju, baš kao i gadarinske svinje.

Aktuelno je njihov položaj veoma blažen. Oni su dželati protivnika antinarodnih zakona koje donosi antinarodna skupština, čije sprovođenje pomaže antinarodna policija, čije postojanje opravdavaju antinarodni stručnjaci, a čije kršenje kažnjavaju antinarodni sudovi. I svi su umreženi po sistemu prijatelji-braćo-kumovi, ali i zajedničke gazde i finansijeri su značajan kohezivan faktor.

Tako je, na primer, istaknuti zagovornik prisilne vakcinacije, ali i pokretanja pitanja zanemarivanja dece u slučaju nevakcinisanja, istovremeno i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kome bi valjda trebalo da se obratimo zbog kršenja medicinske etike u slučaju prisilne vakcinacije. I pored stava Hrvatskog lječničkog zbora da je prisilna vakcinacija u suprotnosti sa medicinskom etikom i da je lekari mogu odbiti, naša stručna javnost, koja nas na krilima kroatofilije stalno kori što nismo dovoljno prosvećeni kao što su naše komšije, po ovom pitanju (mudro) ćuti. Doduše, na skupštinskom odboru za zdravlje stručnjaci su i osmislili način da pilatovski properu ručice i da eliminisanje protivnika prisilne vakcinacije prepuste poklonicima najmlađeg zanata. Znači, organizacija na državnom nivou, za naše pare.

Ali, malo su se zaigrali… Njihova prostitutska logika ne može da pojmi  da iko može da se bori za neki cilj, a da mu neko nije platio ili naredio. Oni mučenici nikada neće osetiti šta znači imati svetu dužnost da se brani danas svoje dete, da bi lakše sutra bilo da se odbrani unuče. Oni nikada neće osetiti radost izbora da se bude sa slabijim i potlačenim samo zato što je taj izbor ispravan. Oni imaju male šanse da shvate zašto su blaženi prognani pravde radi. Oni su jaki dok god gazde dozvole da njihov prijatelji-braćo-kumovi kartel hara Srbijom.

Zato se oni i boje Istine i uprežu b(sk)otove da je uprljaju. Ali tamo gde i jedan zrak svetlosti uđe, više nije mrak. Potrebno je samo da zatvorimo stomake za njihove pomije i otvorimo vrata srca…