Đakon Nenad Ilić: Bez odgovornog nacionalnog medija mali su nam izgledi za opstanak

Srpski mediji

Zapad se sve više bavi terorizmom, a u specijalnom ratu koji se nikada i ne prekida mi i dalje gubimo, na svoj način. Bolno je i manje-više poznato, ali nije na odmet da se s vremena na vreme na to podsetimo.

Mediji u Srbiji, kao važno oružje u specijalnom ratu, uglavnom su pod tuđinskom kontrolom. U svetskim razmerama medijski rat je intenzivniji. Recimo „Rusija danas“ (Raša tudej) i „Al Džazira“ postali su važni na svetskoj sceni kojom još uvek dominira Amerika,ali kod nas medijski rat praktično ne postoji sem povremenog sukoba frakcija onih koji se pod stranom kontrolom bore za vlast. Sve više se bavimo onim što se dešava drugima nego onim što se dešava nama. Sve više nam to angažuje i emocije, a emocije za svoje sve više gubimo.

Srpsku stvar ili „srpsko stanovište“ brane samo izolovani pojedinci i male grupe. U knjigama, na tribinama, na internetu, u niskotiražnim časopisima, na manje slušanim radio stanicama i potpuno neznatno na televiziji.

Koliko može da se isprati delovanje tih pojedinaca i manjih grupa – očigledno je da ih ima dovoljno da se napravi ozbiljna redakcija kvalitetnog medija koji bi zaustavio porobljavanje uma, zaglupljivanje i obezličavanje srpskog naroda. Međutim, nema ni traga ni glasa pojedincima ili udruženim pojedincima koji bi finansirali oformljavanje takvog neophodnog oružja za borbu u specijalnom ratu. Da li zbog toga što je svako bogatstvo ovde nužno povezano sa odanošću kolonijalnim vlastima ili zbog potpunog gubitka odgovornosti za narod koji je omogućio to bogatstvo, to je pitanje. Ima verovatno i jednog i drugog.

Dok se odgovoran nacionalni medij ne uspostavi – mali su nam izgledi za opstanak, sem kao obezličenog i obespravljenog dela veće celine koju zapravo i nećemo izabrati.

Postoji mala mogućnost da se akcionarski finansijska baza takvog medija obezbedi među Srbima u dijaspori, ali oni su već previše često bili varani i zavaravani od Srba iz matice da bi se tek tako upustili u projekat koji bi u određenim fazama sigurno bio i ispod tržišne isplativosti.

Dok se ne nađu nacionalno svesni i odgovorni ljudi među onima koji mogu da budu finansijeri poslednje srpske odbrane, sve nade će ostati na onim malobrojnim i raštrkanim hajducima u virtuelnoj šumi, i njihovim siromašnim jatacima. Neki su pritom čak i bez ikakvih jataka. A kako će oni žrtvovati svoje međusobne razlike, koje često bez organizacije postaju razlog beskrajnih rasprava, i prikupiti se u iole jedinstvenu realnu snagu i da li će do toga uopšte doći – samo Bog zna.

Ima li Srba među bogatim ljudima? 🙂 Ili je Marks bio sto posto u pravu – klasa je važnije određenje?

IZVOR: đakon Nenad Ilić, Stanje stvari