БЕОГРАД – НАУЧНИ СКУП О БИЈЕЛОЈ КУГИ: Просјечна српска породица има једно дијете

Православна црква позвала је, на Божић, вјернике да поведу више бриге о потомству. Србија је у групи 11 европских држава, чија се популација из године у годину све више смањује. Просјечна српска породица има једно дијете, а суморна статистика подсјећа да је стопа рађања за 35 одсто нижа од просте репродукције становништва.

Забрињава податак да је у протеклих 25 година Србија због „бијеле куге“ изгубила број становника три велика града -Ниша, Новог Сада и Крагујевца заједно. Влада, САНУ и демографи траже рјешење како би се поправила „крвна слика“ нације. То је могуће само уколико би свака српска породица имала четворо дјеце, што из ове перспективе више личи на немогућу мисију.

„По најгорим прогнозама, 2041. би нас било 6,5 милиона, по најбољим 6,9 милиона. И један и други податак је јако лош, све нас је мање и мање. Миграције су само један од разлога. Број новорођене дјеце је мали, стара смо нација, смртност је велика, тако да и рад на квалитету живота и питање миграција и стимулација рађања морају бити конкретни задаци свих“, истакла је Славица Ђукић Дејановић, министарка за демографију и популациону политику Србије.

Запосленост и економска ситуација су битни фактори за остваривање родитељства. Програм државне подршке Србије за стимулисање наталитета обухвата мјере подстицања рађања, родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дијете и плаћено родитељско одсуство од годину дана.

„Жене у фертрилном периоду, од младих дјевојака до жена у четрдесетим годинама су наша циљна група. Морамо видјети шта на плану њихове радне ефикасности може да се олакша, а да оне буду ефикасне“, додала је Ђукић Дејановић.

До обарања наталитета довела је најприје „демографска транзиција“ изазвана индустријализацијом, а у новије вријеме потреба жена за сопсвеним идентитетом, али и проблеми проналажења партнера.

„Разлоге једној таквој појави, која по свему судећи данас има размјере какве су имали свјетски ратови са становишта губитака становништва, треба тражити и у убрзаној еманципацији, модернизацији, урбанизацији, индустријализацији, метанастазичким кретањима, сеобама, тањењу становништва итд. Ту су и ратови, кризе, геноциди и грађански ратови, нешто што је фактички нацију доводило до егзистенцијалног минимума“, навео је историчар Љубодраг Димић.

Додатни проблем је емиграција младих људи који остварују потомство у другим земљама.

Ако се негативни демографски тренд настави, Срби би као народ могли нестати за неколико вијекова. Тако да и пророчанство Тарабића које каже „За под шљиву нас ће бити“ из данашње перспективе не звучи нереално.

Породилиште – бебе (Фото:србијаданас)
РТРС, Искра